Arena

Slavlje se nastavilo i narednih dana – iako je rođendanska žurka završena u ponedeljak uveče – bar 50.000 ljudi je tek u sredu popodne uspešno našlo tačnu tajnu lokaciju Kombank arene, gde su im rekli da je manifestacija na koju su došli završena, ali da povoljno mogu nabaviti karte za sledeći spektakl „Dizni na ledu“, koji počinje 1. novembra. Onda se javio drugi problem – 30.000 njih nije moglo da se seti gde im je uparkiran autobus. Ali su se svih 30.000 složili u jednom – na autobusu je pisalo „Lasta“, latinicom.

Još 10.000 je ostalo zarobljeno na pokretnim stepenicama u Terazijskom prolazu. Gde će verovatno ostati do proslave šestog rođendana, koji će biti organizovan tri dana zaredom u tri dnevna termina u punoj Kombank areni sa okolinom, čisto da Aca Lukas i Aco Pejović dobiju kompleks niže vrednosti u odnosu na Acu Vučića.

Aca Lukas je lično bio na rođendanu, ali nije pevao svoj najveći hit „Kuda idu ljudi kao ja“, himnu svih onih koji su tog dana lutali Beogradom tražeći Arenu. I himnu svih onih koji lutaju srpskom političkom scenu tražeći ideologiju.

Bio je tu i naš poznati pevač – „bež’te žene ide Zdravko Čolić“ – koji takođe nije ništa pevao, pa ni svoj hit „Druže Tito, mi ti se kunemo“. On je interesantna ličnost – osim što je triput opevao Tita, jednom je sa Koštunicom reklamirao 3G mobilnu telefoniju, a prošle godine javno pio kafu s Tadićem u okviru predizborne kampanje DS. Bila je tu i familija Đoković – oni se u Kombank areni osećaju kao domaćini – ako nisu tu da daju podršku Novaku na mečevima Dejvis kupa, onda su tu da daju podršku Tadiću za predsedničku kandidaturu. Ako ih eventualno pozovu na spektakl „Dizni na ledu“, daće podršku i Mikiju Mausu na sličugama. Uopšte ne prave pitanje. „Sa nama je i predsednik Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope Žan Klod Minjon“ – rekao je konferansije razdragano, a okupljenu su su ga pozdravili ovacijama, shvativši da će bude i posluženje – minjoni.

Najbolja slika sa rođendana objavljena je na sajtu telegraf.rs – mršavi naprednjak sa kokardom, šajkačom, okićen bedževima Radovana Karadžića i Tome Nikolića kliče ubrzanom napredovanju naše zemlje ka Evropskoj uniji. Šta da radi čovek – kada je 15. januara 2008. na istom mestu održana završna izborna konvencija Srpske radikalne stranke, predsednički kandidat Nikolić se na bini pojavio uz pjesmu „Spremte se, spremte, četnici“, dok je okupljene dekorisane bedževima „EU, ne hvala“ i „Stop haškoj tiraniji“, umesto Franka Fratinija, zabavljao vokalni duo – Braća Bajić. Tom zalutalom naprednjaku sa kokardom i bedževima nisu, izgleda, javili da je repertoar promenjen, pa je delovao ko crnac na žurci Kju Kluks Klana. Ali svejedno – mora da se odlično proveo. Jer u Srbiji ionako nikome ništa nije jasno. Pa što bi on bio izuzetak.