Baba Marta

S tim što će Džon Meklejn, kao i uvek, da preživi i postaće još veći superheroj, dok će Tadić, po običaju, da završi u niskobudžetnoj parodiji na „Umri muški 6“. U svakom slučaju, ne gine mu neka karakterna uloga iz Šekspirovih drama tipa „stražar broj dva“.

Srpska napredna stranka definitivno je postala GSS. Preuzeli ideologiju Građanskog saveza Srbije i praksu Gorske službe spasavanja. Spasavaju sve što se spasti može. Ako nas na dan martovskih izbora poseti Baba Marta, samo SNS ima obučeno ljudstvo da glasače svih uzrasta, bez obzira na veru i naciju, svojeručno, kroz smetove, prenosi do birališta. Čak su počeli da spasavaju i članove DS koji masovno beže od poznate elementarne nepogode zvane Đilas.

– Sem jednog maloletnika iz Prizrena, spasli smo 66 opštinskih odbora DS koje smo ručno evakuisali na sigurno – stoji u saopštenju SNS, alijas GSS.

Ostali akteri izbora – kako nas ovih dana ubeđuju sledbenici Džona Meklejna – ili sede u toplim foteljama ili se kvarcuju po solarijumima. Umesto da vežbaju za drugi dolazak Baba Marte na zemlju, koji će se poklopiti sa drugim dolaskom Isusa Hrista, koji trenutno ima nešto slabiji rejting od Meklejna.

Đilas ovih dana sedi u pozi Rodenovog „Mislioca“ u Krunskoj 69: „Sunce ti žareno, ode i Jelena Trivan! Ode Đurišić. Ode Rakić. Ode Mika. Ode Pera. Ode Laza. Ode onaj iz Babušnice. Pa ko će sad za nas da glasa?“ – razmišlja plačnim mislima Đilas i čita Kurir gde je „onaj iz Babušnice“ dobio stranu i po, plus dve slike. Uz naslov: „Đilas napastvovao 500 Japanki na Havajima?!“

– Samo da nam ne odnesu sav nameštaj – nada se Đilas, imajući u vidu informacije da je Tadićevo krilo napuštajući svojevremeno Predsedništvo Srbije odnelo stolice, fotelje, trosede i stolove. Pa je Toma Nikolić prvih mesec dana mandata morao da prima klijente na klupi u Pionirskom parku. Jadan čovek.

Zato u DS, otkad su zatekli Mikija Rakića kako trči s trokrilnim ormanom na uglu Krunske i Kneginje Zorke, više brinu da sačuvaju originalni inventar nego istaknute članove: Senića, Veselinovića, Pavlovića iz Pirota, onog Žileta iz Virovca, Stanka iz Odžaka, komplet opštinski odbor iz Vlasotinca i ceo mesni odbor „Palilula 3, treća lamela“ – ljude koje, svakako, ne treba posebno predstavljati.

U Krunskoj je zato ovih dana mrtva tišina. Samo Mićun povremeno uzdahne i procedi: „ I’m too old for this shit!“, poput Denija Glovera u „Smrtonosnom oružju“. Mićunu je ovo ko zna koja evakuacija za 24 godine postojanja DS, a jednom se – istina – i sam evakuisao. Ali, razmišlja Mićun u sebi, prethodna 24 puta je bio zadužen da zadrži ljude, a sad je dobio partijski zadatak da zadrži prelepu komodu „a la Luj Petnaesti“, zaostalu još od Davidovića i Grola, koju odavno merka onaj Homen. „Ako vidiš Homena da se mota oko komode, zovi obezbeđenje, nemoj da ga posle ganjamo po Kalenića pijaci“ – dobio je uputstvo sa Predsedništva stranke. Danonoćno sedenje u stranci kraj komode ipak mu olakšava Vida Ognjenović. Ona je dobila zadatak da čuva čiviluk. Što reče pesnik: „Najebasmo ko žuti“.