Opšte je poznato da su svi generali pametni posle bitke. Postoji, ipak, jedan general za koga je skoro naučno dokazano da od njegove pameti nema preterane koristi ni pre, ni za vreme, ni posle bitke. Što opet ne znači da je glup. Mada Srpska radikalna stranka tvrdi upravo to. Ne bi ni tu bilo ništa čudno da pomenuti general nije član Srpske radikalne stranke. Reč je, pogađate, o Božidaru Deliću, povratniku na svoja vekovna ognjišta.
Pre samo dve nedelje SRS je izdala knjigu „Vučićev rečnik – istorija jedne opake bolesti“ koju je napisao kolega Peđa Popović. U tom rečniku, pod stavkom „Delić, Božidar“, na strani 29, stoji sledeći opis generala: „Malo ko je uspeo da dostigne takvu ravnotežu duha i tela. On je, naprosto, glup koliko je težak. I uživa u tome“. Na promociji u Medija centru, Dejan Mirović (SRS) ukazao je upravo na ovu odrednicu. Rekavši da to ukazuje kako fizička hrabrost nije isto što i intelektualna, a Nemanja Šarović (takođe SRS) dodao je da je „knjiga bolno istinita, a za neke otrežnjujuća“.
Da li zbog tog otrežnjenja, četrnaest dana pošto je knjiga ugledala svetlost dana, povratnika Delića su u poslaničkom klubu SRS dočekali sa domaćom rakijom. Ne zna se koliko je čašica popio, ali je radikalska strategija bila jasna – generala Delića je uvek bolje prvo napiti pa ga pustiti pred novinare, jer se posle bar možete pravdati da je bio pijan. Nezgode u njegovom slučaju nastupaju kada se pred novinarima pojavima trezan, pa onda biva neprijatno i novinarima i „matičnoj kući“. Na rakija partiju u Skupštini Srbije, najviše mu se obradovao gore pomenuti Šarović, a nešto manje Nataša Jovanović, članica Centralne vradžbinske uprave SRS. Osoba koja je takođe na sebi svojstven način uspela da dostigne neviđenu ravnotežu duha i tela.
Đeneral Božidar Delić je, svakako, autentična pojava na srpskoj višestranačkoj sceni. Za njega su postojale opravdane sumnje da mu je bliski rođak Mladen Delić, legendarni hrvatski sportski komentator, ali samo zbog njegovog čuvenog usklika: „Ma ljudi, je li to mogučeee…“, kada je Radanović u poslednjem minutu zabio gol Bugarima. Naime, svaka pojavljivanje generala Delića u javnosti, iz hiljade usta slučajnih posmatrača otima isti ovaj, ali, reklo bi se, očajnički uzdah među lokalnim življem. Srbi, naime, iskreno veruju u mogućnost da general Delić uopšte postoji. Ali ih on uvek iznova iznenadi.
Naizgled izmišljena ličnost, Delić je, naime, u Blicu od 6. 9. 2008. doslovce izjavio: „Priče o rascepu ili više struja u SRS lansira CIA!“ Tog 6. 9. 2008., inače, oko 14 sati, obznanjeno je da je 4. 9. 2008., oko 20 sati, Tomislav Nikolić podneo ostavku na sve stranačke funkcije u SRS. I odmetnuo se u Evropu. Već 8. 9. 2008. đeneral Delić je prešao u poslanički klub „Napred Srbijo“, i pred kamerama održao kraći kurs o transfuziji života. Rekao je naime, da je Šešelju bio spreman da preda i svoj život, ali nema nameru da mu preda poslanički mandat. Jer mu je Toma rekao da je poslanički mandat dragoceniji od života. Zanimljivo je da se CIA ni do današnjeg dana nije oglasila povodom onih njegovih tvrdnji, mada je jasno da oni u procenama uvek omanu u prvoj polovini septembra.
Tih dana general Delić je konstantno ronio krokodilske suze. I to je koliko krokodilski, toliko i ljudski čin. Ostalo je, pak, nerazjašnjeno, kako su jednog, najpre tvrdokornog komunističkog, pa onda tvrdokornog velikosrpskog generala, ubedili da između Šešelja, Srbije i Evrope, izabere ovo poslednje. Ima indicija, naime, da je general Delić dve godine živeo u ubeđenju da je on svojeručno potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Kao principijelan čovek, nije mogao da pređe preko te činjenice o kojoj su izvestili svi mediji. Osvestio se tek kada je ovih dana spoznao da između Božidara Delića i Božidara Đelića postoje izvesne razlike. Koje ni on sam na prvi pogled nije primetio.
Opet u svom standardnom raspoloženju, opremljen većom količinom krokodilskih suza i čašicom domaće radikalske šljivovice, hrabro je stao pred novinare i bio spreman da odgovori na sva nezgodna pitanja.
– Generale – pitao je prvi novinar, šaljivdžija – vaš potpis na SSP i članstvo u SRS nisu baš u korelaciji?
– Vidite, morate praviti razliku između SSP, SRS i SNS, CIA i BIA, isto kao i između velikog slova D i velikog slova Đ. Ja jesam božji dar, kako mi samo ime kaže, ali se prezivam na D, a onaj drugi, na koga vi mislite preziva se na Đ. Aaaa, i sami ste iznenađeni – lakonski je odgovorio general.
– Zašto ste onda više od dve godine bili član SNS?
– Ja bio član SNS!? Vidite, te priče lansira CIA – rekao je balansirajući na tankoj liniji duha i tela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
