– Potpredsedniče, we have a problem – rekao je glasnik Vlade Srbije kada je, tog popodneva, kao Filipides, dotrčao od Sportskog centra Tašmajdan do Nemanjine, donoseći nekoliko loših, ali i nekoliko dobrih vesti iz domaćeg vaterpola. A potpredsednik, naviknut da nas vaterpolisti uvek obraduju, tražio je da čuje prvo loše.
– Udavio se Vulin! – rekao je glasnik u dahu.
– Vulin se udavio?! Kad pre?! – uzviknuo je potpredsednik, sećajući se da je pre samo dve nedelje postavio potpredsednika za Kosmet Vulin Aleksandra za člana Upravnog odbora Vaterpolo saveza Srbije jer mu je verovao na reč u pogledu poznavanja retke veštine zvane prsno plivanje. I u pogledu Vulinove tvrdnje da su ga još kao klinca zvali Džoni Vajsmiler, jer je, kako je tvrdio, kao petogodišnjak znao da pliva kraul, i to leđno. Nije ni slutio da će ovaj na prvom upravnom odboru poželeti da začepi usta svim nevernim Tomama i skočiti u bazen bez budnog oka spasioca.
A čak su se i kafe-kuvarice u Vaterpolo savezu Srbije pitale – šta će ovaj ovde, taj garantovano ne zna ni da pliva? To je Vulina strašno iznerviralo. I kroz špalir kafe kuvarica i higijeničrki Vaterpolo saveza, vičući „bež’te žene ide Vajsmiler“, tog popodneva, zaleteo se i čulo se samo – buć!
– Ima još jedna loša vest – bojažljivo je rekao glasnik.
– Još jedna! – ovo ni na sve spreman potpredsednik nije očekivao: „Koja?“
– Zoran Babić skočio da spašava Vulina! – rekao je glasnik, tiho.
Piramidalni položaj šaka potpredsednika ubrzo je prešao u položaj poznatiji kao – vatanje za glavu, poluočajno.
– Dakle, znao sam da će od ovog ispadne neka pizdarija. Ko je rekao Babiću da spašava Vulina? – pitao je potpredsednik.
– Niko mu nije rekao. On je samoinicijativno, na dojavu kafe-kuvarica, istrčao napolje i rekao: „Idem da spasem druga u nevolji. Bež’te žene ide Majkl Felps“. Čulo se samo – buć! – prepričavao je glasnik, a potpredsednik se setio da je nedavno Babić Zorana postavio za predsednika Vaterpolo saveza, jer je on imao najbolje reference za taj posao. Naime, rodom je iz Vrnjačke Banje. Babić je odmah odlučio da unese reforme u naš vaterpolo – na prvoj sednici je predložio da – kao što fudbaleri na kraju utakmice razmenjuju dresove – vaterpolisti na kraju utakmice razmenjuju kupaće gaće.
– Daj sad dobru vest – rekao je očajni potpredsednik glasniku posle one dve loše.
– Vidite, na kraju je Zoran Bašanović skočio i spasao i Vulina i Babića! – ushićen je bio kurir.
– Svaka mu čast! Bašanovića da predložite za „najplemenitiji podvig godine“ – rekao je sad već nasmejani potpredsednik, sećajući se da je svog kuma, renomiranog estradnog menadžera Bašanović Zorana takođe postavio u UO Vaterpolo saveza, jer je on bio član legendarne jugoslovenske vaterpolo generacije u sastavu: Šoštar, Trbojević, Zimonjić, Savić, Ikodinović, Jelenić, Uskoković, Ćirić, Šapić, Vujasinović, Šefik, Vulin, Babić, Bašanović.
Najveći duduk za sport među političarima jugoistočne Evrope bio je Edvard Kardelj. Jedared su ga zvali da prisustvuje fudbalskoj utakmici Zvezda – Partizan, a on je odmahnuo rukom: „To sam već gledao prošle godine“. Drug Kardelj, naime, nije pravio razliku između bioskopa i večitog derbija, odbojke i rukometa, veslanja i košarke, a pogotovu između šaha i ping ponga. Kardelj je, dakle, idealan čovek za Vaterpolo savez Srbije. Samo što je u međuvremenu umro. A i nije bio član SNS već Saveza komunista. Mada je to isto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
