To što taj nesrećni Dinkić govori o meni, to je bes jednog nadobudnog idiota čija politika uvek ostaje na začelju… On je jedan nadobudni šizofreničar, on je podeljena ličnost! G…o jedno! – izjavio je povodom sukoba sa Mlađanom Dinkićem predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Istina, bilo je to još pre osam godina, u Kuriru, kada predsednik Toma u polemike nije morao da ulazi posle temeljne psihološke pripreme koja se sastoji u kontrolisanju centra za Centralnu otadžbinsku upravu, brojanjem do deset.
Tako da je predsednik Toma sve državničke veštine savladao kad je naučio da broji do 10. Što stvara dojam da bi tu funkciju mogao da obavlja i učenik prvog razreda osnovne. Ali, nije to baš ni tako lako, da se ne lažemo.
Te je pre neki dan, posle strpljivog brojanja, predsednik Toma izjavio: „Dinkić je jedan nado…, pardon, nadareni idio…, pardon, idealista – dakle, Dinkić je nadareni idealista. On je, hteo bih da dodam, nado…, pardon, nadrealni šizo…, pardon, šmeker – dakle, Dinkić je nadrealni šmeker. Gov.., pardon, govornik jedan!“ – rekao je predsednik biranim rečima šta misli o Dinkiću, a sve povodom prodaje nekih vinograda Kinezima. Vinogradi, inače, nisu ni Tomini ni Mlađini, već državni. Mada mu to dođe isto.
Onda je čačanski ogranak Nove Srbije – to su tek nadob…, pardon, nadareni idio…, pardon, idealisti – predložio predsednika za prvog počasnog građanina Čačka. Ko misli da je za titulu počasnog Čačanina dovoljno samo da imate talenat za čačkanje mečke, grdno se vara. Treba, brate, da pišete knjige. Predsednik je, stoji u obrazloženju Veljinih nadarenih idealista, napisao 13 knjiga. I to svojeručno! Imajući u vidu da je Meša Selimović tokom celog života napisao 12 knjiga, Srđan Valjarević sedam, Matija Bećković 11 – očigledno je da predsednik Toma spada u naše najplodonosnije književnike srednje generacije.
Ipak, pitati danas nekoga šta je pročitao od autora Nikolić Tomislava, liči na pitanje Jelenčeta upućeno Radovanu Trećem: „Šta ste vi, recimo, čitali od Braće Milenković?“ Na primer, najpoznatija knjiga predsednika Nikolića zove se „Šešelja za predsednika“, a nešto manje poznata „Sve za Kosovo i Metohiju“ bila je, kako sada stvari stoje, inspirisana specijalizovanim magazinom „Sve za kupatilo“ i lancem trgovinskih radnji „Sve za 69 dinara“. Karakteristično – sva predsednikova književna dela štampana su u izdanju renomirane izdavačke kuće SRS, a predsednik se iskreno nada da su se rukopisi negde zagubili, kako nekom ne bi palo napamet da ih ponovo štampa u formi sabranih dela. I deli ih narodu ili našim evropskim partnerima, kojima bi se to štivo sigurno svidelo. Sve njegove knjige, što je interesantno, predstavljaju rane radove, kao što uostalom i cela njegova karijera, do 56. godine, predstavlja rane radove. Posle je, naime, naučio da broji do deset.
Zato nije ni čudo što je predsednik ovih dana dobio originalni prsluk „Noćnih vukova“, jer on u neku ruku i jeste „Noćni Vuk Karadžić“. Sada, sa novim prslukom, uvek može da kaže: „Puca mi prsluk“. A ne ko nekad – puca mi…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
