Čeda je diktator! – uskliknuo je pre neki dan Proka Pronalazač istim intenzitetom ko pokojni Arhimed kada je ušao u kadu. Mrzovoljni službenik za registrovanje novih otkrića u Zavodu za liberalno-demokratske pronalaske, patente i ostalu intelektualnu svojinu, samo je odbrusio: „Proko, imaš li ti neki pronalazak koji još nije otkriven?“ I iz fioke izvadio pregršt sličnih otkrića koja su, gle čuda, već patentirali skoro svi bliski, mada bivši saradnici najpoznatijeg srpskog nezaposlenog dramaturga.
Recimo, evo jednog otkrića iz 2006 – „Mile Korićanac, menadžer LDP: Čeda je mali Staljin“. Zatim, evo jednog, umerenog, iz 2009 – „Goran Petrović, bivši načelnik BIA: Čeda je patološki, dakle bolesni prevarant, lopov i lažov, hohštapler i bitanga i na moje zgražanje i nevericu za neverovatno kratko vreme ispunio je sve kriterijume na osnovu kojih ja ljude svrstavam u kategoriju ološ„. Onda, evo jednog iz 2011 – „Branislav Lečić, glumac: Čeda me je prijateljski izdao“…
U pismu koje se zove otprilike ko prvi album Đoke Balaševića „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu“, dakle – „Umesto govora na Glavnom odboru LDP-a“, Nenad Prokić, zaposleni dramaturg, otkrio je sve ono što su o Čedi Jovanoviću odavno znali svi, sem onih koji su do pre tri dana nosili bedž „Čedo, oženi me“. Ili ga i dalje nose.
Ako živite po modelu sultana od Bruneja, a svako pitanje – oklen pare, frajeru – proglasite za atak na građansku Srbiju – niste za građansku Srbiju. Idealni ste, zapravo, za Pokret Snaga Srbije. Potrebno je samo da umesto brade, puštate brkove.
I džaba vam što biste potpisali pola njegovih izjava, kad je Čeda političar koji otkriva sve istine osim one o sebi. Diskrecija je, znači, zagarantovana. Otud su u slogan „Istina“ poverovali uglavnom samo ponosni nosioci bedža.
Kada se pre 15 godina popeo na binu studentskog protesta i studente pozdravio sa „Pomaže bog“, pa onda patosirano recitovao patriotske stihove Gavrila Principa, jasno je bilo da nema te bine i ostalih vrhova gde se on neće uspentrati. Uključujući i Akonkagvu. Nju je osvojio tek nedavno, go do pojasa, pre nego je na sednicu skupštine stigao nečijim privatnim avionom. I istim se posle vratio na slobodarski Mikonos. Gde je zurio u palme i pučinu, a svoje biračko telo ostavio da s nevericom bulji u novog premijera Dačića & novog predsednika Nikolića.
Jedini je političar koji je za života dobio pešački prelaz sa svojim imenom, pošto za dobijanje ulice sa sopstvenim generalijama postoji komplikovanija procedura. Na poslednjem Glavnom odboru LDP govorio je sat i 45 minuta, bez pauze, te nije ni čudo da je Prokić baš tad uočio njegove sličnosti sa Fidelom Kastrom. Što i nije tako loše poređenje ako se ima u vidu da su neki Prokićevi prethodnici tvrdili da LDP ima Statut kojem bi pozavideli Enver Hodža, Nikolae Čaušesku i Mao Cedung, zajedno. Čedu Jovanovića, po tom statutu koji je doneo Čeda Jovanović, može da smeni samo izvesni Čeda Jovanović. Tako da, Prokiću, džaba si vikao: „Eureka!“ Tačnije, kasno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
