Dačić protiv Jetija

– To što pored ovolikog snega na putevima, autoputevima i malim ekranima imate izuzetno velike šanse da ugledate Jetija, nije ništa strašno. Šta mislite, drugovi i drugarice, kako je bilo meni kada sam u snežnim prostranstvima Brisela, umesto Jetija, ugledao Tačija – nastavio je premijer dramatičnu ispovest na granici paranormalnog.

Sve je počelo kada je tog dana premijerova svita krenula na kraći put do Kostolca. Donde su putovali otprilike 72 sata, računajući i puš pauze. Usput, premijer je lično, u smetovima, učestvovao u sedam porođaja, a iz tog spontanog poduhvata Srbija je postala bogatija za četiri dečaka i tri devojčice. Srećni roditelji su na licu mesta odlučili da se tri dečaka zovu Ivica, dok su roditelji onog četvrtog, posle dužih konsultacija, ipak odlučili da mališanu nadenu ime Vučić.

– Ali, to je prezime – pokušao je premijer da ih ubedi kako je mnogo pametnije da svog mezimca ipak nazovu Ivica.

– Šta pre zime? – pobunio se ponosni otac. “Mi želimo da naš mali ima lepo & herojsko ime i pre zime i posle zime” – ostao je odlučan ponosni otac da naslednik nosi ime po prezimenu Vučić. A tepaće mu Vule.

Pored tih sedam porođaja u himalajskim uslovima, premijer je četiri puta zvao interventne tenkovske jedinice da dođu na lice mesta radi raščišćavanja šlepera koji su se isprečili na putu zajedno sa šoferima, između pet i dvanaest puta zvao je Mrkonjića koji je bio nedostupan, a osam puta zvao je Anu Bekutu da je pita zašto je Mrkonjić nedostupan. Trinaest puta je lično imitirao glas automatske telefonske sekretarice kada ga je uspaničeno zvao Mišković (“mobilni pretplatnik nije trenutno dostupan”), i nebrojeno puta delio autograme zavejanim ali razdraganim putarima, koji su krenuli u akciju raščišćavanja. Dva puta je svojeručno otkopao dva putara i potpisao im se na lopate.

Pet puta je čekanje tenkova prekraćivao grudvanjem sa telohraniteljima, svojeručno je izgradio tri Sneška Belića koji će biti proglašeni za građevine od nacionalnog značaja – i konačno je, nakon 72 sata stigao u Kostolac. Gde ga je sačekao odbor za doček – zaleđeni predsednik opštine, odleđeni vršilac dužnosti predsednika opštinskog odbora SPS-a zvani Žika Pingvin, dve ledene figure u narodnim nošnjama sa lebom i solju, kao i oduševljeni Kostolčani, pripadnici eskimske nacionalne manjine. Premijer je, istina, posle tolikog putešestvija zaboravio kojim povodom je tamo došao, pa je na brzinu smislio prigodan govor o Tačiju, Jetiju & lopatama.

Istoga dana, u bratskoj i prijateljskoj Prištini, premijer Tači urlao je na pripadnike javnog preduzeća “Kosovski autoputevi”: “Dobro bre, magarci, ako sam ja u Briselu počistio Dačića, možete i vi da počistite ovo malo snega po mnogobrojim kosovskim autoputevima” – bio je besan premijer Tači. Iz toga se vidi da Srbija & Kosovo imaju mnogo zajedničkih problema, naročito zimi, te da pod hitno, posle granica, treba integrisati i lopate. A posle lopata, radi uspešnije borbe protiv organizovanog kriminala, treba integrisati i lopove.