Pored puta je pet kuća u pet različitih boja. U svakoj kući živi osoba druge nacionalnosti. Tih pet osoba pije različita pića, puši različite cigarete i drži različite ljubimce. Niko nema istog ljubimca, ne puši iste cigarete i ne pije isto piće. Britanac živi u crvenoj kući, Šveđanin drži psa, Danac pije čaj, zelena kuća je levo od bele, vlasnik zelene kuće pije kafu, osoba koja puši „pal mal“ uzgaja ptice, vlasnik žute kuće puši „danhil“, čovek koji živi u kući u sredini pije mleko, Norvežanin živi u prvoj kući, čovek koji puši „marlboro“ živi pored onog koji drži mačku, onaj koji drži konje živi pored onog koji puši „danhil“, čovek koji puši „klasik“ pije pivo, Nemac puši „moravu“, Norvežanin živi pored plave kuće, čovek koji puši „marlboro“ ima suseda koji pije vodu. Pitanje: ko ima ribice?
To je lako – rekao je naš čovek koji popunjava upitnik Evropske komisije.
– Rešenje je Nemac! Je l’ tako? – procedio je blazirano posle 33 sekunde razmišljanja nesvestan da je upravo rešio Ajnštajnov test za koji je slavni naučnik tvrdio da 98 posto ljudi na kugli zemaljskoj ne ume da ga odgonetne ni posle nekoliko godina.
– Pustimo te petparačke rebuse i sudoku. Nego ja vas da pitam nešto Cvetkoviću: Opišite zakonsku osnovu za držanje životinja u zoološkim vrtovima? Vreme teče, sad! – uzviknuo je onaj naš čovek nadnesen nad brdom papira i posterom Milke Canić u prirodnoj veličini na bočnom zidu male prostorije odakle ga ne puštaju još od kraja novembra. A februar se ne nazire.
Zagledan u poster, tačno u mesto gde oreol od EU zvezdica kruži oko Milkine glave, Cvetković je odmah iskoristio pomoć prijatelja, istaknutog eksperta u toj oblasti. A nije Vuk Bojović.
– Alo, Dragane. Da li bi mogao da mi opišeš zakonsku osnovu za držanje životinja u zoološkim vrtovima?
– Cvetkoviću, je l’ vi to mene malo…
– Ne. Mrtav sam ozbiljan. Takoreći, svakodnevnog raspoloženja.
– Cvetkoviću, da niste u „Keš taksiju“?
– Ne, nisam u „Keš taksiju“. Popunjavamo upitnik za Evropu.
– Šta će li im to, sunce im kalajisano!? – uzviknuo je Dragan i počeo da se priseća pionirskog poduhvata sopstvene lokalne samouprave. „Vidiš Cvetkoviću. U početku beše majmun. Ogradili smo majmuna. Posle je sve išlo lakše. Puf, tigar, puf, taraba. Puf, žirafa, puf taraba. Dogodine ćemo, bože zdravlja, da krstimo slona. Kad ga prethodno ogradimo tarabom. Puf slon, puf taraba“.
Onaj naš čovek što popunjava upitnik notirao je ovu formulaciju u malo birokratskijem obliku kakav prolazi u Evropi: „U Srbiji postoji zakonski osnov za držanje životinja u ZOO vrtovima. Zoološki vrt može otvoriti svaki majmun, pod uslovom da ga prethodno ograde. Kao dokaz, dostavljamo vam PUF – Pravilnik upravljanja faunom (zajedničko izdanje SO Jagodina i TV Palma plus, 2010) i JEEB – Jagodinsku ekološku evropsku brošuru (koizdanje Muzeja voštanih figura i Akva parka, 2010).
Ostalo je još samo 2.482 pitanja prema kojima je Ajnštajnov test raven pitalici „puna škola đaka, niotkuda vrata’’. Recimo: Dajte informacije o uslovima proizvodnje i transporta koka nosilja.
– Ajd sad da te vidim Cvetkoviću… – rekao je onaj naš čovek, enigmatičar.
– Pa znaš šta, to i nije tako teško. Zvaću opet Dragana.
Dragan, jelte, već ubeđen u sopstvene rane radove po kojima je mnogo lakše u traktore sipati patriotizam nego Evropu, prionuo je na kopanje po arhivi. Sem pravilnika o transportu žirafa nijedan sličan dokument nije našao u kompletnoj arhivi SO Jagodina još od vremena Svetozareva.
– Cvetkoviću, znaš šta… Pitaj ti njih kakva su to pederska pitanja. Ako nam je ovo put u Evropu, jebeš onda Evropu! – stavio je tačku na razgovor.
Milka Canić je rekla: „Dobro veče“. Mada je primerenije bilo: „Dobro jutro“.
A naš čovek je opet iščitavao svih 2.483 pitanja i sve mu se više činilo da taj zlokoban broj nekako koincidira sa stavom Evropske komisije o godini našeg ulasku u EU, kada im dostavimo popunjene formulare sa originalnim odgovorima o životu u našem zagonetnom društvu u celini.
Na 1.002 pitanja odgovoreno je sa „pitaj boga’’, konstatovaće EK, pohvalivši jedino tačan odgovor na pitanje: Ko ima ribice?
– Kako ste to Ajnštajnovo remek-delo enigmatike razrešili, a onih 2.483 lakih komada niste? – stići će pitanje iz EK.
I to vam je otprilike Ajnštajn – vreme i prostor su promenljivi u zavisnosti od mesta posmatranja, uzvratiće naši specijalnom depešom sa detaljima opšte teorije relativnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
