Krstić i sin

Ministar Laza, koga prvi potpredsednik zove „sin“, a preziva se Krstić – dakle, „Krstić i sin“ u jednoj osobi – ovih dana našao se u dva problema. Najpre je obznanio da nije nostrifikovao diplomu sa Jejla, jer to u Srbiji košta od 600 do tisuću evra i traje dve godine. Valjda su mu objasnili da za to vreme i za te pare ovde možeš da završiš tri fakulteta, plus master. Poslali su ga na konsultacije o toj situaciji kod predsednika Tome, koji mu je objasnio da on ima sličan problem, samo kontra – diplomu mu priznaju u Srbiji, ali je u svetu niko normalan ne bi priznao. Te je Lazi bilo lakše.

Drugo, ministar Laza je na javnoj sednici Vlade morao da izvrši masovnu raspodelu kompleta tupih noževa, a prvi potpredsednik se za taj direktan prenos posebno naoštrio – zabranio je članovima Vlade da idu na besmislena putovanja. Što je problem u najavi – Guzenbauer, recimo, sledeće put kad dođe u Srbiju neće moći da se vrati nazad, jer zabrana besmislenih putovanja valjda važi i za savetnike. „Šta ćeš kući?“ – pitaće ga prvi potpredsednik. U smislena putovanja računaće se, valjda, samo Abu Dabi, Zubin Potok, Brisel i Bajčetina.

Pre raspodele kompleta tupih noževa građanstvu, Vlada je ostvarila ful kontakt sa arapskom kompanijom „Mubadala“, prilikom kojeg je potpredsednik prvi put u karijeri priznao da se u nešto ne razume. „Ne razumem se baš u proizvodnju čipova“ – otelo se u jednom trenutku prvom potpredsedniku, u šta je veoma teško poverovati jer je on dosad pokazao da je vodeći ekspert za sve oblasti nauke i tehnike – od reglaže trapa za „boing“, otkupne cene malina do štelovanja karburatora motorne testere.

Mada zato Velja Ilić deluje kao da se razume i u čipove. Pošto je Arapima objasnio sve potencijale nadaleko čuvenog ivanjičkog krompira, prevodioci su mu na kraju objasnili da čipovi, istina, nemaju neke izrazite sličnosti sa čipsom. Ali uopšte nije loša ideja.

„Ma, budale!“ – mora da su ovi iz „Mubadale“ ukratko prepričali svoje utiske iz Srbije po povratku u Abu Dabi. Gde je lokalna štampa već objavila da je bord direktora „Mubadale“ imao bilateralni sastanak sa bordom direktora srpske kompanije „Mabudale“. Što na arapskom valjda znači: „Divni ljudi“. Ili tako nešto.

– Kako je bilo u Srbiji? – pitao ih je šeik po povratku.

– Ma, budale (arapski: kakvi divni ljudi) – odgovorio je šef delegacije „Mubadale“.

– Ko je na vas ostavio najveći utisak – pitao je šeik.

– Ministarka energetike! – odgovorila je kompletna delegacija „Mubadale“, jerbo u arapskom svetu, što znaju svi koji letuju u Egiptu, plavuše, pa još s doktoratom, predstavljaju raritet.

– Je l’ vas Vučić vodio na ručak? – pitao je šeik.

– Jeste, jeste, samo smo se zajebali. Rekli smo kelneru da nam donese isto što i Vučiću, pa smo od srpskih specijaliteta probali dve boce infuzije! – požalio se bord direktora „Mubadale“.