Ljutiti se na Vučića danas zato što je nekad imao lošu politiku je isto kao ljutiti se na današnji sunčan dan zato što je juče padala kiša – napisao je na Tviteru Nebojša Krstić zvani Krle, dežurni prognostičar u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
Time je konačno razotkriveno da je Krstić autor onog mističnog stiha vokalno – instrumentalnog sastava „Idoli“, koji glasi: “ Zašto su danas devojke ljute, u moje vreme bilo je drugo, rođen sam devetsto pedeset i osme, nad Beogradom je duvao jugo“. Što u prevodu valjda znači: ako se devojke danas ljute zato što je u Beogradu 1958. godine duvao jugo, devojke su garantovano protiv novih reformskih vetrova u našem društvu. Ili tako nešto?
Mistični tvit koga se ne bi dosetio ni Babić Zoran u trenucima najvećeg umetničkog nadahnuća, zapravo hoće reći da se Vučić tokom svoje prethodne reinkarnacije bavio organizovanjem kišovitih dana u našem društvu. Kad god je u našoj zemlji padala kiša u periodu od 1992. do 2012. godine svi su otvarali kišobrane i naglas govorili: „Pa ovaj Vučić nije normalan! Dokle, bre, ova kiša!“
Ali sada se više niko ne ljuti zato što je konačno došao sunčani period, toliko sunčan da pojedini ljudi imaju dojam da nam se desio „Kralj Sunce“, autor poznate sintagme: „Država to sam ja“. A ljutiti se na Vučića danas zato što podseća na osobu poznatiju kao „Kralj Sunce“, isto je kao ljutiti se na današnji sunčan dan zato što u ponedeljak nije padala kiša tokom Vučićeve posete Kragujevcu, gradu oko kog već vekovima postoji obilaznica za kišu. U ovoj poslednjoj rečenici korišćen je isti rezon koji se često koristi na Tviter nalogu „Krle 22“, čija poetika često podseća na iščupanu kvaku, makar to bila iščupana „kvaka 22“.
A „kvaka 22“ kao termin u svakodnevnom životu predstavlja logički paradoks, koji se u Srbiji zove, zapravo, Krle 22.
„Idol“ koji je oduvek imao nekog idola, Krstić Nebojša, spada u onu grupu idolopoklonika čiji idoli nikada nisu bili neki obični ljudi, poput Ivana Tobića, poznatijeg kao „Tobić Tobić idol mladih“, već su to uvek bili neki krajnje neobični ljudi. Poput Aleksandra Vučića, poznatijeg tokom većeg dela karijere kao „Vučić Vučić, idol Mladić“.
I koga je Krle 22 valjda zavoleo kada se dohvatio kvake (22) na ulazu u studio gde se snima „Teška reč“, u prethodnoj predizbornoj kampanji, pa otad izigrava tviteraškog „mapetovca“, pošto su mu se u međuvremenu raspali svi vokalno – instrumentalni sastavi u kojima je manje-više uspešno nastupao. Dok su trajali.
Tokom uloge medijskog savetnika Borisa Tadića, najviše je ličio na ovlašćenog zastupnika „Firme Krstić“ koji je bio oduševljen svakim trulim mostom na koji je nailazio, pa je poput onog putnika „Firme Krstić“ iz „Ko to tamo peva“ samouvereno desnom rukom drmao ogradu mosta izgovarajući repliku: „Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda. Nije to tako loše kao što izgleda“.
I redovno posle toga upadao u reku, ali su ga živog i zdravog vadili pet kilometara nizvodno, hrabreći ga: „Da sam ja upao u ruku, sigurno bih se udavio“. A on im je odgovarao: „Ovakvi kao ja ne dave se tako lako“.
I to se ispostavilo kao tačno. Sumnjivo je, međutim, što se u međuvremenu uhvatio za trulu ogradu jednog sunčanog čoveka, ubeđen da sve ovo „nije tako loše kao izgleda“.
Pa će opet morati da ga vade jedno pet kilometara nizvodno. Živog i zdravog, naravno, jer ljudi kao on ne dave se tako lako.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
