U preteču „selfija“ spada onaj momenat kada konobaru u kafani dodate fotoaparat da vas uslika sa društvom, ali ga on sav razdragan okrene naopačke i vi tek posle razvijanja filma shvatite da umesto zajedničke fotografije sa proslave godišnjice mature imate mutnu fotku kelnerovog nosa. Preteča privatnog kućnog videa jeste ono što smo ovih dana gledali na Hepiju – Mića Jovanović se konsultuje sa svojim britanskim mentorom, s tim što Mića i mentor sve vreme ćaskaju o stvarima od kojih se, po narodnom verovanju, suši kičma i rastu dlake na dlanovima. Stvar ima veze sa doktoratom jedino po prva dva slova – DR.
Iz tog malog akademskog videa očigledno je da se Mićin doktorat zapravo ne zove „Radna motivacija i samoupravljanje“, kako on tvrdi, već „Radna motivacija i samozadovoljavanje“.
– Vidite, samozadovoljavanje i samoupravljanje, to vam je isto. Za obe stvari potrebna vam je motivacija – objasniće nam to naučno dr Mića, neobični prosvetni radnik koji ovih dana brani svoj doktorat iz petnih žila na svim televizijama. Ali samo na onim gde neće da mu postavljaju škakljiva pitanja.
Iz te njegove odbrane može se zaključiti da je Mića od 1984. doktorirao svake godine bar po jedanput, na svim postojećim londonskim univerzitetima, sa svim raspoloživim britanskim mentorima, od kojih su neki, istina, više delovali ko mentoli. Toliko dugo se motao po ulicama Londona da je lokalni živalj bio ubeđen u spektakularni povratak Džeka Trboseka.
– I am not Džek. I am Mića – rekao im je naš junak.
Mićina londonska epopeja, ipak, završila se srećno samom činjenicom da mu nisu izrasle dlake na dlanovima. A nisu ni mentorima. Uglavnom, Mića je doktorirao, a zar je bitno koliko puta, koje godine i s kojom tezom. Šta ćemo ako Mića uskoro donese doktorate „Uticaj brzine hlađenja polutki, vremena otkoštavanja post mortem i postupka salamurenja na kvalitet i bezbednost kuvane šunke“ ili „Uticaj hipotermije i eritropetina na oštećene bubrege pacova u perinatalnoj asfiksiji“? To bi mu odmah poverovali jer niko ne bi skupio petlju da sve te zanimljive naučne radove pročita. Samoupravljanje kao teza ipak obećava.
Pre toga, kako ovih dana tvrde na FPN, Mića je studirao i kod njih, ali se, u zavisnosti od težine ispita, ponekad pravio da je slep, iako je na propitivanjima najbolje praviti se da si gluv. Tako da nije isključeno da ovih dana dobijemo i Mićin diplomski rad na Brajevoj azbuci. Koji se, recimo, zove „Uticaj Filipa Višnjića na razvoj vizuelnih umetnosti“.
Mića je posle, bogu hvala, progledao i Srbija je dobila Megatrend. Fakultet interesantnog dizajna, čije ime više asocira na lanac hipermarketa. Koji se jedno vreme reklamirao pod devizom: „Završi Megatrend i pali“. Valjda zbog mogućnosti da te posle diplomiranja „uhvate“. Primarijus doktor Nebojša Stefanović tamo je uspeo čak i da doktorira, ali nije po preporuci iz rektorata zapalio, što će, verovatno, ostaviti trajne posledice na naše samoupravno društvo u celini.
Nije isključeno da jednog dana, posle „Kaluđera koji je prodao svoj ferari“, dobijemo i bestseler: „Drot koji je drpio svoj doktorat“. A da se veština beskrajnog zamajavanja s osmehom nazove „mićologija“. Iz svega priloženog preporuka takozvanim „mlađim naraštajima“ je jasna – draga deco, ne završavajte ništa. Palite odmah.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
