Nekada su u Kovin, pitomi gradić u Banatu, odlazili ljudi koji su bili čvrsto ubeđeni da su Napoleon. Prošlog petka je u Kovin, prateći transverzalu Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica – Berlin – Vašington – Abu Dabi – Brisel – Kovin – stigao i Aleksandar Vučić. Koji je u poslednjih osam meseci čvrsto ubeđen da je Napoleon, lično. Ako ne i nešto više.
Za Vučića je, prateći njegovu doslednu političku karijeru, bilo izvesno da će kad-tad završiti u Kovinu. Mada niko nije verovao da će, posle Kovina, završiti i u Briselu. Za razliku od onog finog običnog sveta koji vremenom, živeći u Srbiji, počne da se oseća ko Napoleon, pa završe u Kovinu, ali bez prava na konferenciju za štampu, Vučićevo obraćanje naciji iz Kovina medijski je propraćeno kako i dolikuje nekome ko je na sebe preuzeo sva ovlašćenja cara Francuske i kralja Italije. I još neka.
Dan posle Kovina, Vučićevo obraćanje naciji iz Vlade Srbije, u deficitu serija rekordne gledanosti, direktno je prenosio RTS. Javni servis, naime, oseća se sve inferiornije od kada je počeo „Veliki brat“, pa traže nove formate, a sat vremena Vučića uživo, procenio je kolegijum, suštinski se ne razlikuje od „Velikog brata“. Osim što ne učestvuju Maja Nikolić i Vendi, već samo Big brader, osobno.
– RTS vam ponosno predstavlja seratora rekordne gledanosti, pardon, seriju rekordne gledanosti… – išla je najava sa sitnim lapsusom, a onda je, posle monologa svenacionalnog Big bradera, javljeno da je uhapšen Nemanja Kolesar, jedna veoma interesantna ličnost koju u Srbiji uvek skembaju kad nemaju koga drugog.
– Sutra bismo mogli nekog da lišimo slobode… – ćaska tako državni vrh, ali nemaju jasnu ideju – koga?
– Je li, majke ti, šta radi onaj Kolesar? – seti se neko posle dužeg razmišljanja tog antijunaka našeg doba.
– Apsi Kolesara! – zaključi tako državni vrh, a onda nastave „stalno zasedanje oko Kosova“, koje više liči na stalno zasedanje oko Kolesara.
Na posletku dođe i dan de. Naša delegacija stigne u Brisel i zauzme dobro uigranu pozu za fotografisanje po sistemu – namrgođeni Vučić desno, vesela Ketrin u sredini, nasmejani Dačić levo. Kada se prvi put u Briselu slikao sa tom facom, sajt njuz.net lepo je primetio da Vučić deluje ko da se upravo setio kako je zaboravio da isključi ringlu. Međutim, posle drugog briselskog fotografisanja, jasno je da Vučić i Dačić prilikom svakog dolaska u Brisel proigravaju unapred dogovorenu taktiku „good cop – bad cop“, iliti „dobar policajac – loš policajac“, iliti „dobar ministar policije – loš ministar policije“.
Sastanci državnog vrha uoči odlaska u Brisel zato i traju tako dugo, jerbo državni vrh proverava koliko vremenski Vučić može da izdrži sa facom složenom ko da se upravo ubo na špenadlu, ali se uz pomoć proverenih tehnika trancendentalne meditacije suzdržava od vrištanja.
Nije ni čudo, zato, da se naša taktika „Ljutko i Smeško“ ovaj put u Briselu pokazala kao delotvorna. Čak je i Tači u toj psihološkoj igri puko, pa je u jednom momentu počeo da viče na Dačića, a onda je na Tačija počeo da viče Vučić. Svađa Vučića i Tačija, preko nasmejane baronice Ešton, ličila je na onu narodnu – svađale se jetrve preko svekrve. Pa je na kraju sve propalo.
Mada baš i nije sve. U nedelju su izbori u Kovinu. Vučić veruje u pobedu.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
