Foto: Radenko TopalovićSećate se kada je grupa anonimnih entuzijasta posle pada nadstrešnice u Novom Sadu na zidovima diljem Beograda napisala otprilike tri miliona i dvesta hiljada grafita na kojima je pisalo „1. 11. 2024. Zoran Kesić – Show must go on“.
Niko nije kapirao o čemu se tu tačno radi kada su se 26. decembra 2024. godine preko noći svuda pojavili te impresivne žvrljotine: bilo ih je gde god da se okreneš, čak i na saobraćajnim tablama na Gazeli visokim po tri metra, na desetine mesta na Vračaru, Starom gradu i Novom Beogradu ispisani su grafiti veličine od nekoliko kvadrata i dužine desetak metara.
Grafiti su bili ispisani i u centralnoj gradskoj Ulici kralja Milana, na zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti, na Andrićevoj zadužbini, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na ulasku u Terazijski tunel, i niko za ovo uništavanje grada i uznemiravanje Kesića i njegove porodice do danas nije odgovarao, jer je neko iz vlasti rekao: „Baš nas briga za Kesića, ionako nas maltretira svake subote uveče! Nek vidi kako je nama!“
Ispostavilo se da su se grafiti, koje ni do danas nisu uspeli da izbrišu sa svih zidova i fasada, odnosili na rečenicu koju je Kesić izrekao na nastupu u Sarajevu tu negde oko 1. novembra: „Show must go on za nas koji ostajemo, koji žalimo za žrtvama i nadamo se brzom oporavku povređenih, ali i koji insistiramo na odgovornosti“.
Naravno, neki anonimni genije se setio da to izvuče iz konteksta i onda nažvrljao ceo grad u akciji koju niko od nadležnih organa nije primetio, jer niko nije ni hteo da primeti, pošto nadležne organe uvek zaboli jedan specifičan nenadležni organ kada u pitanju nisu njihovi. Ali da je ceo grad bio ispisan grafitima „1.11.2024. Aleksandar Vučić – Show must go on“, nadležni organi bi ih razotkrili već pri žvrljanju drugog po redu zida.
Na jednom jedinom grafitu je neko izmenio početna slova imena i prezimena, umesto Z stavio G, umesto K stavio V, i samo je na tom zidu pisalo: „1. 11. 2024. Goran Vesić – Show must go on“.
Čime bi sada trebalo ižvrljati ceo Beograd, mada bolje nemojte – uhvatiće vas i osuditi za doživotnu robiju za ugrožavanje Gorana Vesića i njegove porodice – pošto šou Gorana Vesića od juče može da se nastavi.
Juče je skinut sa optužnice za pad nadstrešnice, valjda zato što je još prošle godine boginja srpske pravde Vusticija, a zapravo predsednik Vučić, rekao da Vesićeve subjektivne odgovornosti u tom slučaju nema, ima možda samo objektivne, a posle je u nekom vozu za Suboticu izjavio da mu je žao što tog dana sa njim nije i Vesić. I samo što nije počeo da leleče nad Vesićem i Vesićevom gorkom sudbinom.
Te bi sada valjalo ponoviti nešto što je na istom ovom mestu napisano tačno pre godinu dana:
Da je rođen u neko drugo vreme, Goran Vesić bi bio svetski slavan čovek, jer bi sigurno u istoriji ostalo zapisano da je baš on izgradio krivi toranj u Pizi, koji se nakrivio zato što je pogrešno procenio statiku tornja, ali je toranj danas svetska turistička atrakcija, pa bi samim tim i Goran Vesić bio svetska turistička atrakcija, jer bi ga zvali svi gradovi na zemaljskoj kugli da im gradi zgrade koje se posle izgradnje malo nakrive, na radost turista i lokalne turističke zajednice.
Jer Goran Vesić, kao pravnik, zaista je stručan da proceni da li je neko kriv ili nije kriv, što će reći – da li je neko građevinsko delo krivo ili nije krivo.
Pa bi Goran Vesić kao pravnik bio najpozvaniji da kaže da li je toranj u Pizi kriv ili nije kriv.
– Nije kriv! Not guilty! – saopštio bi Goran Vesić pravničkim jezikom kada bi mu dali da radi procenu statike krivog tornja u Pizi i oceni njegovu krivicu.
Da je Goran Vesić gradio krivi toranj u Pizi, zvali bi ga posle odasvud da im gradi trgove da obrnutim kockama i nove bulevare sa popucalim vodovodnim cevima, platoe sa ispucalim pločama, nepostojeće gondole sa isečenim drvećem, tako da bi Goran Vesić sigurno imao maestralnu karijeru arhitekte i građevinca, samo da se rodio, recimo, u 12. veku.
Ovako, Goran Vesić se rodio u 20. veku, u Srbiji, gde su su već u 21. veku shvatili da je Goran Vesić veći genije od arhitekte koji je gradio toranj u Pizi, te da će sve njegove građevine biti grandiozne u tri lepe Pize materine. I nakrivljene u još tri lepe Pize materine.
Goran Vesić se zato i učlanio u Srpsku naprednu stranku jer su mu tamo, čim je na stranačku upisnicu upisao da je po obrazovanju „dipl. pravnik“, rekli kako je on idealan čovek da se bavi arhitekturom i građevinom na nivou Grada Beograda. A posle, kad su u videli da je veći genije od onog kolege iz Pize, dali su mu da bude ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na nivou Republike Srbije. Da svi osete blagodeti nemarnog neimara Vesića.
Kada je dobar deo onoga što je izgradio po Beogradu pokazalo njegov skriveni talenat za izgradnju nakrivljenih tornjeva, Goran Vesić je dobio zadatak da celoj Srbiji pokaže svoje veštine i umeća u građevini i arhitekturi.
Kao diplomirani pravnik Goran Vesić je, naime, smatrao da je u arhitekturi i građevini najvažnije otvaranje objekata, pa se najviše i bavio otvaranjem objekata još pre nego što su objekti dobili upotrebne i ostale potrebne dozvole, čime je pokazao da je pre svega hrabar čovek.
Samo on je pristajao da otvara objekte bez upotrebnih i ostalih potrebnih dozvola, rizikujući da mu se ti objekti sruše na glavu tokom otvaranja.
On je prvi, svojim primerom, stao na prve linije izošljarenih dopola završenih objekata, spreman da sam proveri da li su objekti sigurni i preseče crvenu vrpcu. Bio ja kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati, kao ovlašćeni kaskader svojih građevinskih i arhitektonskih dela, te mu se mora odati priznanje da je turao glavu tamo gde niko drugi ne bi.
Ii tih razloga Vesića treba osloboditi i za pad nadstrešnice, jer baš je on otvarao tu zgradu rizikujući da mu se sruši na glavu. Veoma hrabar čovek.
Zato – pravda za Vesića!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
