Biće nam bolje u 2013, ali to niko neće primetiti – esencija je govora koji je 1. januara u „Žikinoj šarenici“ održao premijer Srbije Ivica Dačić. Privredni rast će biti veći, ali ne toliko da se oseti – rekao je, naime, premijer u ćaskanju sa Žikom. Kosovo će biti naše, ali niko to neće primetiti. Ući ćemo u EU, ali niko to neće primetiti. Ja ću u dalje biti premijer, ali niko to neće primetiti – nabrajao je tako Dačić šta sve nećemo primetiti u 2013. godini. Ali ono što je dobro – svima će nam biti bolje. Istina neprimetno, ali mnogo, mnogo bolje. Tako je 2013. već prvog dana proglašena za godinu nevidljivog boljitka & neprimetnog prosperiteta.
Na kraju svog izlaganje premijer je uradio ono što je kao premijer uglavnom i radio od jula prošle godine kad je inaugurisan njegov kabinet – dovatio je mikrofon i zapevao, ovaj put u pratnji Velikog narodnog orkestra RTS. Ostalo je još da posle premijerovog nastupa Žika najavi splet recitacija u izvedbi mlade pesnikinje Jorgovanke Tabaković. Ona, međutim, nije 1. januara bila u „Šarenici“, jerbo njoj tog dana nije bio rođendan. Ali premijeru jeste.
I on je tog 1. januara dokazao da zaista spava samo pet sati dnevno. Najpre je, odmah posle ponoći, obišao prvorođenu bebu. Saradnici su mu, potom, javio je RTS, poklonili tortu u obliku mape države Srbije. Torta u obliku mape sadržala je, pored neotuđivih delova svake torte – šlaga, čokolade, oraha, kora, vanilin šećera – i Kosovo i Metohiju. Tako je – na rođendanskoj torti – očuvan državni suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje. Sve dok dvojica iz premijerske pratnje nisu pojeli ceo Kosmet zajedno sa Prizrenom, rodnim mestom premijera. Pa će ubuduće, kada neko pita – ko nam je oduzeo Kosmet – premijer moći da označi konkretne krivce: „Kosmet su nam pojeli Vladimir Božović i Aleksandar Antić“.
Bog te mazo, kad ovaj čovek spava – zapitao se srpski TV gledalac kada se premijer već u devet ujutru pojavio u „Šarenici“ kod Žike. U rođendanskom specijalu. Drug Tito je svoje rođendane slavio na Stadionu JNA, a Ivica kod Žike, što bi trebalo da preraste u tradiciju. Dakle, svakog 1. januara prvo ima da gledamo proslavu premijerovog rođendana kod Žike, zatim sledi prenos Novogodišnjeg koncerta iz Beča, gde premijer ne učestvuje, zato što Bečka filharmonija ne zna da svira „Miljacku“. A premijer, sa druge strane, ne zna da peva nijedan hit od Štrausa.
Posle Novogodišnjeg koncerta gledaćemo prenos ski-skokova iz Garmiš-Partenkirhena gde takođe neće učestvovati premijer, što je prava šteta, jerbo on zna da izvodi neviđene vratolomije i bez skija, a možete zamisliti šta bi tek radio na izrazito klizavom terenu. Posle Garmiša-Partenkirhena, sledi direktno uključenje iz Srpske kafane u Ulici otvorenog srca, gde po tradiciji glumci glume kelnere i služe goste. Ove godine, istina, tradicija je malo promenjena – goste su, uglavnom, služili premijerovi telohranitelji. Od poznatih glumaca u Srpskoj kafani primećen je jedino naš poznati epizodista Ivica Dačić. Kao i ona dvojica što su nam pojeli Kosovo i Metohiju.
Na kraju je premijer, u kasno popodne, obećao da ćemo u 2013. godini ipak nešto osetiti & primetiti. „Biće seksa“ – obećao je premijer govoreći o akciji „Bitka za bebe“ i svojoj inicijativi za porast nataliteta.
Premijer je ipak izbegao da prvi januar završi simboličnim gestom – kupovinom humanitarnog klovnovskog nosa i stavljanjem istog na svoj (a ne bi se primetila razlika ni da je svoj stavio na klovnovski) – te da tako zaokruži sopstveni artistički opus iz 2012. godine. Što, opet, ne znači da nas u 2013, osim seksa, ne očekuje neviđeni cirkus. Koji ćemo, za razliku od ostalih premijerskih obećanja – garantovano primetiti.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
