Premijer na promaji

– E, gospodo, to je već filozofsko pitanje – mora da je rekao premijer Mirko kada su ga tako nešto priupitali. Isti odgovor je dao i kad su ga pitali – ima li premijera u Vladi?

U nedelji za nama, naime, počele su da se pronose glasine kako je premijer Mirko nudio ostavku jer mu se učinilo sumnjivim što je više puta u svom kabinetu, zavaljenog u premijersku fotelju, zaticao izvesnog Mlađana Dinkića.

– Šta ćete vi na mom mestu? – pitao ga je strpljivo prvih nekoliko puta, dok se takvo ponašanje dalo tolerisati.

– Vežbam, kume, vežbam – govorio je Mlađan, dok se ogledao u čarobnom ogledalu na premijerskom stolu. To ogledalo, koje radi na baterije, programirano je da svakome ko tu zasedne, na pitanje – ko je najbolji na svetu – odgovara sa: ‘’Ti, premijeru, ti su najbolji na svetu’’.

Dinkić je, pak, ličnost koja ima veoma nepredvidivu taktiku – priznati je ekspert u veštini da na zalasku svake vlade čiji je član, počne da se ponaša po sistemu – više od autonomije, manje od nezavisnosti. Kako bi građanstvo na pragu predizborne kampanje steklo dojam da nije samo kod njih prisutno nezadovoljstvo radom vlade, nego su radom vlade nezadovoljni i pojedini članovi vlade. Recimo – Mlađan Dinkić. On je i ovog puta lucidno primetio da su se mnogobrojni Marsovci iskrcali na ulice, što je bio signal da je vreme za proverenu i više puta primenjivanu operativno-taktičku vežbu. Tako se izrazito nedemagoški i ovog puta, godinu dana uoči izbora, iz njegove dvolične partije (zato što imaju dva registrovana imena za svaku priliku), čuju cvrkutavi tonovi tople ljudske solidarnosti sa biračkim telom.

– Građani su besni… Potreban nam je preokret… – odjekuje Srbijom mantra partijskog rukovodstva G17 -URS.

Dinkić, koji se trenutno bavi razmeštanjem grinfild investicija i stranih fabrika u sve sredine gde bi mogao da probije censuz, tako je opet počeo da talasa, ovaj put po onom poznatom stihu Bore Čorbe: „Zapalite vaše voljeno stvorenje u našoj peći Gorenje Velenje’’.

Takva taktika pogodila je zasad jedino premijera, te se, nikada drčnije, oglasio neobično oštrim saopštenjem glede svoje navodne ostavke, iako su ranija saopštenja iz njegovog kabineta bila više neobično štura nego neobično oštra. Uz to, dao je i veliki intervju uglednom listu od davnina zaduženom da širi optimizam među građanstvom, gde je izrekao nekoliko razgaljujućih konstatacija. Rekao je: „Ne planiram da podnesem ostavku! Imam puno energije i nisam se umorio. Cilj mi je da do kraja mandata ostvarimo velike državne ciljeve. Ko se na ovom teškom putu umorio, ili se plaši da će građani da vide da nije postigao rezultate u svom resoru, može slobodno da ide iz Vlade!’’

Interpunkcija u ovom citatu, prenesena u originalu, vraća nas u treći razred osnovne škole gde smo naučili da se iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja uzvičnik. Što ukazuje na to da je premijer veoma uzbuđen. Toliko, da je počeo i da viče na sve pojave u okolini, uključujući i krajnje dobronamerne novinare.

– A bio je kul tip. Vidite, deco, šta vlast napravi od čoveka – rekla je učiteljica 3/2 razreda Osnovne škole „Hosni Mubarak“ na času gde se učila pravilna primena znaka uzvika putem Večernjih novosti.

Premijera je, uz to, verovatno uzbudila i ocena analitičara da je trenutno potpuno svejedno da li će na čelu Vlade biti Mirko ili Slavko, Stanlio ili Olio, Zimonjić ili Nestor, Cvetković ili Maček. Mirko i Slavko, dva junaka istoimenog posleratnog jugoslovenskog stripa, „prvog komunističkog blokbastera“, bili su poznati po neobično smešnim scenama sopstvene neustrašivosti i nadljudskih sposobnosti. Ljudi su se privatno šalili kako su Mirko i Slavko sami pobili više Nemaca nego što ih je ikad prešlo jugoslovensku granicu, a čuveni dijalog „Mirko, pazi metak!“, nakon čega se Mirko baca u zaklon i odgovara „Hvala, Slavko! Spasio si mi život!“, postao je opšte mesto u šalama i posle 40 godina. Čitajući onaj premijerski intervju može se doći do zaključka da nadrealni dijalozi iz „Mirka i Slavka’’ ipak na neki način mogu biti nadmašeni. Posebno što je kao jedan od četiri najveća uspeha Vlade, navedeno i ukidanje obaveznog služenja vojnog roka. Bez uzvičnika. Interesantno je i da se među ostalim uspesima (beli šengen, uspešno funkcionisanje u vreme najveće krize i veliki koraci ka EU) nigde ne navode neke opipljivije stvarčice. Poput poznatog pekarskog proizvoda zvanog lebac, ili dragocene tekuće po imenu – mleko.

Iz tog razloga na ulicama je sve više Marsovaca. Jedna oveća grupa takvih, koji se nadaju da u međuvremenu neće doći do nestašice stiropora, okupila se u velikom broju prošlog vikenda ispod egipatske piramide znane kao Dom Narodne skupštine. Tu su nas obradovali prognozom da će oni kad-tad doći na vlast. Najviše bi voleli da to bude prevremeno. I u miru su se razišli do proleća. Ko i svi ajduci. Sporna situacija je nastala kada su dve muzičke skupine uočile da se na tom veličanstvenom skupu okupljena bratija veseli uz njihove numere „Buđav lebac’’ i „Kuća na promaji’’, za koje nisu plaćene tantijeme. Zanimljivo je, međutim, da se tim povodom nije oglasila Demokratska stranka. Pažljivim preslušavanjem poruka sa dotičnog skupa, oni bi imali najviše razloga da se žale na kršenje svojih autorskih prava. Evropska unija, međutim, još nije u nadležnosti SOKOJ-a i Agencije za zaštitu intelektualne svojine.