U ponedeljak, baš kad je nova Vlada „slavila“ mesec dana rada, osvanuo je naslov koji je obeležio 30 dana Dačićevog kabineta: „Ministar prosvete otvorio Roštiljijadu“. Šta tome dodati, a ne zaplakati?
Naknadnim istraživačkim novinarstvom, ipak, utvrđeno je da ministar prosvete nije bio tu samo zbog popularnog obrazovnog profila: „Traži se roštilj majstor sa iskustvom“, nego je imao tajni sastanak sa Žikom Žmigavcem, kako se predstavio u Kuriru, liderom lokalnih leskovačkih socijalista, koga je ubeđivao da raskine sa „žutima“ & otpočne sa „ex-crnima“. Žika Žmigavac se tim povodom nešto nećkao, pa je ministar, u pauzi dramatičnog sastanka, jelte, iskoristio priliku da otvori Roštiljadu.
Tako da se ne treba preterano čuditi ako u septembru, recimo, ukoliko zapne oko raskidanja sa „žutima“ u opštinama podno Suvobora, osvane naslov: „Ministar prosvete otvorio Mudijadu – svetsko prvenstvo u pravljenju specijaliteta od belih bubrega“. I tom prilikom održi istorijski govor aktivu lokalnih socijalista & brojnim posetiocima manifestacije: „Drugovi i drugarice, ovoj zemlji su potrebna muda. Skupimo bele bubrege i oterajmo žute“.
Sve je, u stvari, počelo u nedelju, kada je na Centralnoj otadžbinskoj upravi Srpske napredne stranke, momak kodnog naziva L.A.V. (Leka Aleksandar Vučić), održao „ili jesi (LAV) ili nisi“ govor, gde je poručio Ivicu Dačiću da to što on intimno misli da je predsednik Vlade, ne znači i da je premijer. „Ja sam premijer, a Dačić je samo predsednik Vlade“ – rekao je, otprilike, ugledni L.A.V. i konačno počeo da maltretira socijaliste ko lokalni siledžija u bircuzu na kraju sela. „E, sad ćete malo da pravite koalicije sa nama u lokalu, ili ode kuća“ – rekao je rečnikom Bilija Pitona. Niko od socijalista, sem onog Žike Žmigavca, naravno nije pitao: „Šta će biti s kućom?“ niti mu rekao: „Slušaj, razbojniče, ako još jednom pomeneš našu kuću, pa krvi ću ti se napiti“, nego su se ko po komandi rastrčali po roštiljijadama, švarglijadama, bostanijadama i pihtijadama diljem naše zemlje. Da ruše „žute“.
L.A.V. jedino nema rešenje za Beograd. Tu nije dovoljno, naime, samo maltretirati jadne socijaliste, nego valja stupiti u kontakt i sa stanovitim dr Koštunica Vojislavom, vlasnikom kontrolnog paketa akcija u gradskoj Skupštini, a to zna da potraje godinama. Uz to, istorija, kao učiteljica života, pokazala je da pravljenje koalicije s Koštunicom dr Vojislavom predstavlja veću patnju nego da kao razredni starešina vodite ekskurziju na Dragačevski sabor trubača.
Obraz je, naravno, osvetlao Vuk. Otprilike ko koalicione 1999, u januaru. Vuk je rešio da koalicione „žute“ ruši „samo“ u Novom Sadu i to, što je najinteresantnije, bez prethodnih konsultacija sa svemoćnim L.A.V.-om.
E, moj Borise, sad se vidi ko je vjera, a ko nevjera – rekao je o Vidovdanu neki književnik. „Seti se, moj Borise, nevjera ti sedi uz koljeno“ – dodao je tada taj književnik.
Boris, naravno, nije ništa ukapirao. Žurio je na basket.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
