Šećeroski Nikola

Nikolu sam kao reporter posetio u decembru 2005. u njegovoj rezidenciji u Ulici Milošev kladenac u Velikom Mokrom Lugu i on mi je tačno objasnio kako je propao u politici.

– Uzim’o moje glasove ko je hteo! – bio je skroz ubeđen.

Nije imao svoje ljude da čuvaju kutije. Te ispalo da je imao samo četiri hiljade glasača. Pošto su mu pre televizijskog predstavljanja ukrali naočare, pozajmio komšijine s približnom dioptrijom i njegova predizborna emisija postala je hit svih izbora u Srbiji.

– Govorili mi neki da sam mnogo smešan. Ja takvima danas kažem: smejali ste se – sad plačite! Vidite kakva vam je sad vlast. Ja kad sam govorio da će bude tako, niste verovali. Pitaju: kako si znao? To je moja stvar kako sam znao, iz glave sam sve prič’o, i sve tačno – pričao mi je Nikola.

Još mi je objasnio da je „ovoj zemlji potrebna diktatura“.

– Jedan čovek sam da vlada. Al taj čovek da bude iz naroda. I da bude pošten ko ja. Da ima moralnost, hrabrost, odlučnost. Da pohapsi svu tu bandu. Mora tako, bez toga ne može. I da bude čovek koji nema svoju cenu. A malo je takvih. Ako ne bude diktature, to je kraj, i ova zemlja gubi mladost i poverenje u ljude. Treba diktatura – ispričao mi je Šećeroski u jednom dahu svoju koncepciju & viziju.

I stvarno, kad bolje pogledate, Šećeroski jeste bio vizionar. Kada smo se rastajali, zamolio me je da mu nađem broj mobilnog Tome Nikolića.

– Mogli bi on i ja nešto da uradimo zajedno – imao je Nikola ideju za preporod Srbije. Šećeroski je preminuo 2008, a Toma Nikolić je postao predsednik 2012.

– Otkud sam znao? Pa imam osećaj! – verovatno bi mi danas objasnio otkud je znao.