Ogledalce, ogledalce, kaži mi: ko je najbolji, najiskreniji, najpametniji i najveći reformator na svetu? – pitanje je sa kojim izgleda počinje svaki radni dan našeg premijera. I ogledalce uvek odgovori: „Ti, premijeru, ti si najbolji, najiskreniji, najpametniji i najveći reformator na svetu.“ E sad, problem može da nastane kad mu jednoga dana neko otkrije da to nije ogledalce, već televizor.
Al’ dobro, svi velikani su imali neke životne zablude. I Kolumbo je, recimo, bio ubeđen da je otkrio Indiju. Kad ono Amerika! Što ima izvesne sličnosti sa našim slučajem, jer je i premijerova karijera počela kada je otkrio Indiju, u vidu indijske gvožđare u Londonu. Ali je verovatno, suprotno od Kolumba, bio ubeđen da je otkrio američku multinacionalnu kompaniju, koja će, potajno se nadao, jednog dana doći da ulaže u Srbiju.
– Prodavao sam šrafove za dve funte dnevno – izjavio je premijer na onom incidentnom londonskom predavanju opisujući detalje iz rane mladosti. Naravno, niko iz sale ga nije pitao u koju firmu je prešao posle gvožđare. Zato što njegov CV sadrži samo bitne detalje, sa periodičnim rupama: „Od 1988. zaposlen u londonskoj gvožđari. Od 2012. prvi potpredsednik Vlade Srbije. Od 2014. premijer Vlade Srbije…“
Prostom računicom može se doći do zaključka da je predanim radom za 20 radnih dana sa po dve funte dnevno, uzimao oko 40 funti mesečno.
– Pa kad je premijer uspeo da preživi sa 40 funti mesečno u Londonu, možete i vi sa 200 evra u Beogradu! Je l’ znate vi kol’ko je skup London!? – možemo očekivati da ovih dana neko, recimo Babić Zoran, objasni zločestim penzionerima da su oni u stvari veoma imućni ljudi. U odnosu na stručne saradnike londonskih gvožđara.
– Plus, niko vas ne tera da prodajete šrafove, ladite jaja i još dobijate 200 evra – objasniće im mudroliki Z. B.
Ne samo to – premijer je, pokazuje nam ta epizoda sa indijskom gvožđarom u Londonu, bio prvi mozak koji se odlio iz Srbije i to daleko pre nego što je odavde počeo masovan odliv mozgova, pored ostalog i zbog delovanja firme u koju je premijer prešao posle gvožđare. Posle Indijca, naime, zaposlio se kod nekog zeznutog Hercegovca iz Batajnice, gde je iskoristio iskustvo iz gvožđare, pa je punih 15 godina prodavao kašike. Koje su, istina, bile malko zarđale. Hercegovačko gvožđe je, ispostavilo se, mnogo lošijeg kvaliteta od indijskog, zna da zarđa.
Od prodavanja zarđalih kašika živeo je bolje nego od prodaje nezarđalih šrafova, ali je najviše profitirao kada je veoma povoljno prodao kuma. Zaposlio se, naime, u radnji nekog Kragujevčanina koji je prodavao kumove. Veoma unosan biznis utemeljen u srpskoj tradiciji.
Premijer je, dakle, prvi mozak koji se odlio iz zemlje, ali se za razliku od onih koji su se odlivali kasnije, ubrzo vratio, jerbo ima ko će da prodaje šrafove po Londonu, nama ovde trebaju mislioci sa internacionalnim iskustvom. Naši iz belog sveta sa idejama.
Sem toga, rad kod Indijca bio je višestruko koristan. Ne samo što sa gvožđarskim iskustvom može ravnopravno da pregovara sa budućim kupcima Železare u Smederevu, već je tamo saznao i za svete krave. Te se srpska demokratija razvija po tom modelu.
Sve dok mu jednog dana neko ne otkrije: „To nije ogledalce. To je televizor.“Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
