Autorka je Aleksandar Vučić – piše u zagradi ispod tekstova Jadranke Joksimović, pablik rilejšns menadžera Srpske napredne stranke. Njoj to imponuje – autorka je, kažu izvori iz SNS, i dospela na tu funkciju jer je na blanko zahtevu za članstvo, u rubrici „zašto mislite da je Srpska napredna stranka idealna za vas“, napisala: „Zato što sam napredna plavuša“. Ideološki se uklapa – rekao je A. Vučić, menadžer za odokativno utvrđivanje ljudskih resursa.
Jadranka, srpska napredna plavuša, dakle, postoji. Njen put od Centralne vradžbinske uprave Srpske radikalne stranke do Jelene Karleuše Glavnog odbora Srpske napredne stranke bio je trnovit – raspitujući se o toj pojavi u kuloarima kreatora Zakona o zaštiti stanovništva od duvanskog dima, došli smo do zanimljivih otkrića. Nju, naime, u pušačkim krugovima zovu Jadranka Vučić, a u nepušačkim Jadranka Šešelj. Nismo, jedino, uspeli da saznamo – zašto?
Elem, Jadranka V. u tekstu autobiografskog naslova „Kad prazno bure zazveči“ (Danas, 15. novembar), piše da je postala veliki fan Danasa (verovatno po preporuci iz Brisela), da je on stimuliše na razmišljanje, toliko da u trenucima kad ga čita ceo SNS ima utisak da je član njihovog Glavnog odbora postao Rodenov „Mislilac“, lično. Tako da im sednice liče na monumentalnu skulpturu „Igrali se konji vrani između jednog mislioca“, akademskog vajara Tome Nikolića. Međutim, Jadranka V. kao zapadni demokrata smeta što u Danasu. koji fanatično čita, povremeno piše i somnabulni kolumnista Kurira, a to je stimuliše ne samo na razmišljanje, nego i na stenodaktilografiju. A Aleksandra Vučića stimuliše na diktiranje. Uglavnom, tu otkrivamo da je Danas postao stimulativno sredstvo za naprednjake. Deluje na njih ko kreativna vijagra.
Na nigde postavljeno pitanje: „Koliko su tačne glasine da biste se punim imenom i prezimenom potpisali i ispod humoreske ‘Vojko i Savle’, ako to partija od vas zatraži?“, Jadranka V. odgovara već u drugom pasusu svog autorskog teksta više autora: „Ovaj odgovor nije partijski zadatak odbrane Aleksandra Vučića, jer će vam on verovatno sam odgovoriti“. Na to sam već navikao. Jednog jutra, pre nekih pet godina, pomenuti A. V., javio se Raji Rodiću, vlasniku Kurira, a ovaj se onda javio meni u nedelju u devet sati ujutru kad sav pristojan svet spava: „Dražo (zaboravio je dodati opštepoznati nadimak Pokvareni-p.a), zvao me Vučić. Nešto si mu zavukao. Traži tvoj telefon“. Potom sam okrenuo broj A. V., i on je prepoznatljivim tonom budističkog monaha na izdisaju izrekao, u svakom pogledu, antologijski demanti: „Vi ste napisali da sam ja od države dobio četvorosoban stan“. Pa šta tu nije tačno, pitao sam. „Ja sam dobio trosoban. A Toma je dobio četvorosoban, znate“. Ajde! – izletelo je samo od sebe iz mene.
Bila je to tek deseta kolumna ovog autora u uglednom Kuriru, a možete misliti šta se dešavalo tokom narednih sto sedamdeset – ceo kolegijum Kurira morao je jednom na redaljku da ubeđuje Vučića kako oni lično nemaju ništa protiv njega, par puta su svi funkcioneri radikala demonstrativno danima odbijali da daju izjave za Kurir, čak i kada je Kurir neskriveno vodio predizbornu kampanju Tomislava Nikolića, za ovog autora nije važio lovostaj na dotične kapitalce, rad(ikale)odajke i SN(S)ajke. A kako? Pa, lepo. Dil je bio sledeći kada su me pozvali da pišem – nema zaštićenih osoba i zabranjenih tema, uključujući i uređavačku politiku Kurira. Pretpostavljam da Jadranka V., šef stenodaktilobiroa SNS, ima isti dil sa svojim suvlasnicima.
Šta se desilo na kraju? To je najzanimljivije – Raja Rodić je poverovao da će SNS uskoro doći na vlast (valjda mu rek’o kredibilni Vučić), pa je sopstveno javno glasilo pretvorio u čistostranački bilten – u tu svrhu pre nekih dve godine doveo je napredni uređivački tim koji je bio mešovit – jedni su izgledali kao da su pobegli sa kastinga za Felinijeve filmove, drugi kao da su pobegli s koca, a treći s konopca. I rasplet je ovakav kakav je. On je u zatvoru, ja sam u Danasu, a SNS nije na vlasti. Ako ćemo već o onom ostavljanju na cedilu koje pominje Jadranka V. – niti ga posećuju, niti ga pominju. Tretiraju ga skoro ko Šešelja. Uzgred, dodao bih nešto sasvim lično: Sloboda za Raju!
Za razliku od Raje, naprednjaci više ne moraju da strahuju od ustanova zatvorenog tipa kao kada su bili radikali. Više nemaju bojazan ni od Haga. Sad strahuju samo da ih eventualno ne isporuče u Amsterdam. Tamo ima jako komfornih izloga. Gde bi se našlo ljudi koji bi znali da cene njihovu doslednost i principijelnost.
Mada je u pravu Slaviša Lekić. Takvima ne treba odgovarati dužim tekstom od: Iš!!!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
