Tamna strana Svetla(ne)

Poučeni ovim Dragišinim primerom, ugledni članovi fudbalske mafije odavno se više ne kriju po selima oko Kruševca, ali i dalje jedan na drugog bacaju poznatu kletvu: „Da bog da te Brankica turila u Insajder“. Posle tog „Insajdera“, u kome se najviše pričalo o Svetlani Ražnatović, iz zemlje je pobegao Zvezdan Terzić. Imao je frizuru, mislio je da liči, iako ne zna da peva. Gde je pobegao? Prema svedočenju predsednika FSS Tomislava Karadžića, Terzić se dugo vremena skrivao u državi po imenu „Private“. Karadžić je, naime, novinarima ispričao da je specijalnim metodama odmah utvrdio Zvezdanovu putanju: „Čujem se sa Terzićem s vremena na vreme. Da li je u Crnoj Gori? Ne znam, kada me zove na displeju piše ’private’…“

Njihova saradnja postala je internacionalna. Kada mu je Zvezdan slao poruke na displeju je pisalo: New Messages. Jedno vreme ga je zvao a na displeju je pre „private“ pisalo: Answer. Kad ga nije zvao, na displeju mu je prvo pisalo „Mobtel“, pa onda „Telenor“, pa „MTS“, tako da Karadžić nikada nije pojma imao gde je Zvezdan tačno u kom momentu. Otad datira ona narodna poslovica: „Svi Srbi u jednoj državi, jedino je Zvezdan Terzić u romingu a T. Karadžić u displeju“. Terzić se u međuvremenu vratio u zemlju, a istu je sličnim povodom napustila Svetlana Ražnatović. Ona je otišla u Australiju. Već kada se završi njena australijska turneja, oko Svetog Nikole, očekujte da se pred kamerama pojavi njen advokat i svečano saopšti: „Dobro je, zdrava je, ubeđena je u svoju nevinost… A odakle se javila? Ne znam, kada me zove, na displeju piše ’private’…“

Mada ima nepopravljivih zlobnika koji tvrde da je veća opasnost po Srbiju, osobito u mentalnom pogledu, ako se Svetlana Ražnatović vrati u otadžbinu nego ako ostane u bespućima malenog Privatea gde su grki zalogaji hljeba i sunce ne grije baš isto, prepoznatljivi lik Tome Zorića saopštio je u četvrtak naciji da je istraga pri kraju i da će odluka o tom predmetu biti doneta u „najskoriije vreme“. Vest je osumnjičenu zatekla u avionu iznad Papue Nove Gvineje. Sve to ukazuje da srpsko tužilaštvo ima odličnu taktiku. Mešavinu diskrecije i „privatea“.

Izgleda da je gungula počela kada je neki pomoćnik tužioca pospremao fioku i između starih brojeva tabloida, zgužvanih kladioničarskih tiketa, kompleta špenadli i skorenih masnih papira za burek ugledao fasciklu sa likom Svetlane Ražnatović. Misleći da je u pitanju bajati primerak uglednog Skandala, zafrljačio ju je u korpu, ali je tuda prolazio prepoznatljivi Tomo… I setio se da je od početka godine istraga u predmetu Svetlane Ražnatović finiširana samo jedanput, iako je prethodnih sedam godina već postalo tradicija da se istraga u tom slučaju okončava bar triput godišnje. S obzirom na to da Srbe mnogo više interesuje Viki Miljković nego Vikiliks, a o S. Ražnatović da ne govorimo, pametno je zaključeno da je pravi trenutak da istraga 32. jubilarni put bude pri kraju. U Srbiji, naime, nije potrebno biti haker da biste otkrili neku aferu. Dovoljno je samo otvoriti neku fioku.

E sad, kako ni glavnoosumnjičena ne zna tačan periodični raspored generalnog spremanja fioka u Okružom javnom tužilaštvu, ona je nastavila uobičajen život – spremala je novi album i turneju po Australiji. Kenguri su skakali od sreće, a Sidnejska opera glancana je temeljno. Između makedonske i australijske turneje, S. Ražnatović je gostovala na Pinku, u emisiji čija je tema bila originalna: može li postojati prijateljstvo između žene i muškarca. Na kraju emisije gosti su arhimedovski poentirali – može! Ceca je kao dokaz u studio dovela jednog svog prijatelja, muškog pola. Ivica Dačić, odmah da bude jasno, nije bio u studiju. Dragan Marković Palma, odmah da bude jasno, nije bio u studiju. Velja Ilić, odmah da bude jasno, nije bio studiju… Legija bi došo, al’ nije mogo.

Šta je još bilo u međuvremenu? U međuvremenu je S. Ražnatović obišla i Kraljevo sa četiri šlepera cigala. A posle je pevala u Skoplju. Što je daleko bolje nego da je četiri šlepera cigala odvezla u Skoplje, a pevala u Kraljevu. Skoplje je, naime, posle zemljotresa uspešno obnovljeno, mada postoje indicije da je ovih dana izgorelo. Očevici, pak, tvrde da su zatekli Tomu Zorića kako čita tekstove pod naslovom „Ceca zapalila Skoplje“, i nešto beleži u tefter. Te se nemojte začuditi ako optužnicu ovih dana prošire i na piromaniju. Zbog čega će istraga potrajati bar još trideset tri godine.

Potom je Svetlana R. u Skoplju, koje je sudeći po izveštajima tabloida temeljno spaljeno, rekla da se protiv nje u Srbiji „vodi medijski linč“ i tako skreće pažnja sa gorućih problema države i društva. Slično je govorio i Zvezdan Terzić pre turneje po Privateu. On je tada rekao: „Kako su krenuli, uhapsiće i patrijarha“.

Da je Dragan Džajić Džaja imao sluha ne bi jedno vreme bio vokalni solista u ustanovi pod imenom CZ, kolko god to inicijalima podsećalo na Crvenu zvezdu, nego bi mu Velja i Palma već našli adekvatan angažman, zvani tezga, i to „pod državnu šatru“. Čime se, ko u „Survajveru“, u Srbiji stiče imunitet. Pod „državnu šatru“ Ceca je nastupala odavno, pa je u takvim okolnostima odavno prestala biti samo obična narodna pevaljka čije se prisustvo najjednostavnije rešava promenom kanala.

Njena životna priča je postala globalna metafora i pojavljivala se svuda oko nas. Karakteristično je da je taj život bivao sve lepši kako je Srbima bivalo sve ružnije. A to joj je uspevalo zato što su kroz njega, kao u vodvilju, uletali i izletali nosioci liste Interpola, atentatori, turbo-patriote, biznismeni s egzotičnim kapitalom i po koji političar zainteresovan za klasiku. Sve to vreme, masa je egzaltirano sekla vene do lakata na pojavu ove ikone sjajnih devedesetih, jer je nacionalno stanje svesti skoro hirurški promenjeno. Dobrim delom zahvaljujući ovoj divi iz fioke. Ima zato onih koji prosto ne mogu da veruju da je Mira Marković „kriva“ samo zbog protekcije bejbisiterske, a S. Ražnatović samo zbog netransparentnih transfera nekakvog talentovanog centarhalfa.

Ali šta da radimo kad lobotomija ne potpada pod krivični zakonik.