Tomovača

„Tomina ljuta“, koju je predsednik, kako je pričao, pekao, onako, za svoju dušu da on i first lady Dragica „žvajznu“ po jednu pred ručak, počela je da se pojavljuje u abnormalnim količinama na svim mogućim manifestacijama gde se ocenjuju maligani. A tim povodom se još nije oglasila Agencija za sprečavanje sukoba interesa. To mu dođe isto ko da je Tadić, dok je predsednikovao, imao firmu koja štancuje filmove Džordža Klunija pod firmom „Boki Kluni prodakšn“.

Izgleda da su evropski zvaničnici, u međuvremenu, predsedniku saopštili i detalje pečenja rakije u Evropskoj uniji, pa je Toma posle sastanka sa baronicom Ešton – koja mu je objasnila da šljivovica, kad Srbija uđe tamo, ima da se pravi kontrolisano, te da će srpskom narodu, pored šljiva i lampeka, biti potrebna i gomila papirologije kako se svake godine na mrtvo ne bi potrovao omanji zaseok konzumenata – izjavio da Srbija neće trčati u EU. Mada Srbija ni do sada nije organizovano trčala u EU, osim kad je Tadić učestvovao na Beogradskom maratonu, pouzdani izvori iz Brisela kažu da se predsednik nije smrčio kada su mu nabrajali kosovske uslove, nego se neviđeno demoralisao na uslove tehnologije proizvodnje jakih alkoholnih pića. Tačnije, pečenje srpske rakije pod zastavom EU.

Pa je odma’ iz Brisela poslao SMS u Beograd: „Ma koja EU, teraj to u sto đavola!“ Bila je to i poruka prvom potpredsedniku Vlade da ne trči u Berlin kad god mu odande namignu, jer, pored ostalog, Berlinci kad vide njega u pratnji telohranitelja u lakom sprintu glavnim ulicama misle da je opet stigla Crvena armija, ovaj put predvođena Jusainom Boltom.

Kada se jednog dana u arhivama pronađe podatak da je Srbija prestala da trči u EU, ne zbog Kosova, već zbog šljivovice, biće razjašnjene i istorijske okolnosti – u Srbiji, objasniće istoričari za 50 godina, u kojoj se nikada nije desio šesti oktobar, negde početkom 2012. desio se prvi oktobar, juneći but je koštao 1.000 dinara za kilogram, a sve ostalo na rafovima je poskupelo. Osim ulja i šećera, kojih i nije bilo na rafovima, pa nije ni bilo potrebe da im se menjaju cene. U takvim okolnostima, predsednik Toma je odlučio da obustavi trčanje u EU kako bi lokalni bensedin – šljivovica – bio dostupan svima ravnomerno, pod našim uslovima. Tog prvog oktobra, konstatovaće istoričari, Srbi su shvatili da predsednik Toma nije mnogo lagao kad je u nekoj predizbornoj kampanji konstatovao da je „Dinkić nadobudni idiot“. Tog prvog oktobra, konstatovaće istoričari, jedino nije poskupela „tomovača“. Jer, kako su saopštile Večernje novosti pre neki dan: „Od Tomine ljute bistrija glava“.