U vreme Slobe Miloševića, rasadnika svih istančanih talenata aktuelne srpske demokratije, predsedničke kandidate opozicije optuživali su za nekakve benigne stvari. Recimo, da imaju vilu na Ženevskom jezeru.
– Gde je to? – pitalo se zapanjeno biračko telo.
– Tamo negde, kod Ciriha!
Bila je neka novinarka Mila Štula, avangarda novinarskog profila „Dragan J. Vučićević“, koja je čak u to vreme pokazivala i fotografiju vile koju je Vuku Draškoviću izgradila – ko bi drugi – nego i danas opštevrebajuća CIA.
I onda je Vuk to demantovao, demantovao, demantovao, gde god je mogao i gde god je stigao, ali nikada nije uspeo da totalno demantuje, pa ste i posle deset godina po Srbiji sretali ljude koji su tvrdili da je Vuk pobegao u Ženevu i peca s terase koja je tik iznad jezera, u vili na čijem ulazu piše: „Arhitekta i projektant: CIA“.
Sada su stvari otišle malo daleko tako da je TV serija „Ubice mog oca“ jedna ništavna romansa u odnosu na rijaliti šou: „Ubice mog predsedničkog kandidata“.
Jučerašnji Informerov naslov: „Jeremić umešan u ubistvo gardista!?“ isti je, doduše, ko naslov: „Aleksandar Vučić umešan u ubistvo Slavka Ćuruvije?“
S tim što bi ovaj drugi naslov možda i mogao da se novinarski razradi tako da pronađete Vučićev parcijalni DNK na, recimo, stvaranju one neponovljive atmosfere koja je rezultirala sa 17 metaka u Ćuruvijinim leđima.
Mada će vam Vučić i dalje pokazivati oba svoja gornja ekstremiteta uzvikujući: „Vidi ruke! Čist sam ko Čistilište!“
Vučića bi mogli da optužite, teoretski, makar da je bio vođa navijača onih koji su likvidirali Ćuruviju. Ili da je bio „treći metak“.
Ali, kakve veze ima Vuk Jeremić sa ubistvom dvojice gardista?
– Pa ima, kako nema! – uzviknuće neki forenzičar – balističar – naprednjak. „On je bio na odsluženju civilnog vojnog roka u Predsedništvu Srbije, pa je onda prvi saznao da su gardisti ubijeni, što automatski znači da ih je – ili on lično ubio ili zna onog ko ih je ubio!“ – objasniće vam balističar – forenzičar – naprednjak, kao što je onomad na TV Pink ponosni vlasnik Informera živopisno, sa sve gestikulacijom kao da u ruci drži revolver, objašnjavao kako je ubijen drug Saše Jankovića i optužio Jankovića malo za saučesništvo u ubistvu, malo i za ubistvo. U proseku – kriv je!
Stvar je, dakle, jasna – oba potencijalna kandidata opozicije na predsedničkim izborima osumnjičena su za ubistvo! Po sistemu – dva loša ubiše… koga god hoćeš i ko god ti padne na pamet.
Tokom jednog svetskog šampionata u fudbalu neka farmaceutska kompanija izumela je flaster koji se zalepi preko nosa i onda, šatro, može lakše da se diše. I posle su svi fudbaleri nosili flaster preko nosa.
Kako je počelo, s flasterom preko nosa videćemo na završnom mitingu predstojećih izbora komplet Centralnu otadžbinsku upravu Srpske napredne stranke. NJih svi biju, vređaju, podmeću im nogu, dođe poštenom čoveku da se rasplače kad vidi šta sve hoće da urade tim ljudima koji samo žele promene i da vrate Srbiji ponos, a svako vraćanje ponosa Srbiji u njihovoj interpretaciji završavalo se povraćanjem ponosa. Ganutljiva kampanja naprednjaka koji su za ovu priliku kupili tonu pudera, flastere, zavoje, karmin i lak za kosu, počela je kečevima iz rukava: protivnike su odmah optužili za ubistvo,
A mi ostali, izgleda, samo treba da pazarimo porodično pakovanje papirnih maramica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
