Nema više telegrafa, nema više nove Jugoslavije, ali ima Telegrafske agencije nove Jugoslavije. Skraćeno – ima Tanjuga. Jedina institucija osnovana na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu koja u međuvremenu nije načisto propala javila je ovih dana, u funkciji – ispostaviće se – Telepatske agencije nove Srbije – kako bi, da su izbori, recimo, sutra ujutru – čak 43% građana glasalo za SNS. Dok bi svi ostali prsli ko lajsna.
Opet – prema istom istraživanju – poverenje u Vučića ima 77%, u Dačića 64%, a u Dinkića 34% ispitanika. Prostim sabiranjem dolazimo do zaključka da poverenje u trijumvirat nove vlasti ima 175 odsto građana, odnosno oko 12 miliona žitelja Srbije koji ne umeju da kažu“ne“, na pitanje: „Da li imate poverenje u…?“
Istraživanje je, kako je javio Tanjug, sproveo Cesid za potrebe jedne renomirane američke istraživačke agencije, a onda je Cesid javio da nije sproveo to istraživanje, dok se renomirana američka agencija nije oglasila, ali se pretpostavlja se da su u pitanju ili „Istražitelji iz Majamija“ ili agenti Skali i Molder.
Situacija je slična ko pre pet godina – napiše tad Ljubomir Živkov satiričnu kolumnu u listu Vreme. Izmisli da je istraživanje Instituta za evropske studije (Izes), sprovedeno na uzorku „više od šest miliona građana Srbije“, pokazalo da građani Srbije za najsrećnije ljude smatraju one koji su mrtvi: kneza Lazara, vladiku Nikolaja, Slobodana Miloševića, Ćirila i Metodija, Josipa Broza… Još napiše: „U odeljku o živima, prva dva mesta sa istovetnim brojem glasova, po tri miliona, dele Miloš Aligrudić (DSS) i Dušan Petrović (DS), što će reći da stanovništvo srećne ljude traži i nalazi u demokratskom bloku…“
E, onda na scenu stupi Tanjug. Prenesu rezultate i još na kraju napišu: „Terenci Izesa ispitali su, u okviru ankete, više od šest miliona stanovnika Srbije“. Čak i da urednik i novinar Tanjuga nisu znali da Živkov piše satirične kolumne već nekih 20 godina, čak i da im nije bilo čudno što mrtvi mogu da budu srećni, ključno pitanje je – kakva vrsta žurnalističkog pregaoca je spremna da poveruje da neko istraživanje može da se sprovede na uzorku od šest miliona stanovnika države koja ima sedam miliona stanovnika?
Uzgred – da li stvarno verujete da Vučića podržava 77 odsto svih ljudi kojima zazvoni telefon, a sa druge strane čuju pitanje: „Da li podržavate Aleksandra Vučića?“ A vi, recimo, taman ukucavate ekser u zid. I klepite se onim čekićem po prstima. I viknete: „Aaaaa!!!“ A onaj nepoznati glas vam se ljubazno zahvali što ste učestvovali i prekine vezu. Sutradan, avaj, pročitate u novinama članak: „U telefonskoj anketi na reprezentativnom uzorku od 1.024 punoletna građanina Srbije utvrđeno da čak 136 posto ispitanika podržava Aleksandara Vučića, što je rezultata koji su do sada zabeležili samo Kim Džong Il i Kim Džong Un“. Nezgodna situacija. Jer, koga sad vi da pozovete i objasnite mu da tog dana niste rekli: „Daaaa!!!“, nego: „Aaaaa!!!“ I da ste bili pod dejstvom čekića.
Iako je za godinu dana nove eksperimentalne faze u životu dražesnog A.V. od 120 vaših prijatelja i poznanika samo njih šest i po bezrezervno podržalo tu osobu, i to vam, baj d vej, saopštilo na slavama pod dejstvom određenih halucinogenih sredstava koje se služe u tim prilikama, neko, izgleda, želi da vas ubedi da je problem u vama. Družite se, brate, sa nereprezentativnim uzorkom našeg društva koje ima nereprezentativne uzore. I to će vam kad-tad „doći glave“.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
