Praksu da vrhunskim sportistima dodeljuje stanove uvela je još vlada Mirka Marjanovića čiji je potpredsednik bio predsednik Nikolić, a ministar potpredsednik Vučić. Pokojni Mirko je još pre baksuznih 13 godina imao labradorski njuh za talentovane sportaše pred kojima je međunarodna karijera, a imali su ga i Nikolić i Vučić, pa je ta vlada donela historijsku odluku da se vrhunskom sportisti broj jedan, izvesnom Tomislavu Nikoliću, dodeli garsonjera od 186,74 kvadratna metra, dok je vrhunski sportista broj dva, neizvesni Aleksandar Vučić, dobio mali trosoban stan od 117,48 metra, takođe kvadratna.
Vrhunski sportista Nikolić je dobio veći, jerbo je tvrdio da trči maraton, ali zbog brojnih obaveza na frontu mora da trenira kod kuće, noćom, kad sav pošten svet spava.
– Optrčim svako veče dva kruga na relaciji dnevna soba, kujna, klozet, špajz, spavaća, predsoblje, američki plakar, to je otprilike 26 milja i 385 jardi, oko 42 kilometra – i spreman sam za Olimpijadu – izjavio je na tajnoj dodeli ključeva naš poznati maratonac Nikolić.
Svim nevernim Tomama koji su tvrdili da on nije nikakav maratonac, dostavio je video-kasetu sa filmom „Maratonci trče počasni krug“, tako da Specijalna komisija Vlade Srbije za dodelu stanova vrhunskim sportistima nije imala nikakvu dilemu. „I Topalovići nisu maratonci, a svi misle da jesu“ – navodi se u (logičnom) zaključku Specijalne komisije Vlade Srbije za neotkrivene talente iz 1999. godine.
Kada je Boris Tadić, želeći da mu parira, tek negde 2012. u aprilu uvatio da trči Beogradski maraton, koji je zbog brojnih telohranitelja koji su takođe trčali ove godine bio najposećeniji u istoriji, već je bilo kasno. Biračko telo je u akciji „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ odlučilo da našu zemlju vodi upravo vrhunski sportista & zaboravljeni as Nikolić. Investicija rahmetli Mirka, dakle, isplatila se.
I desilo se da posle samo dva meseca mandata naš najpoznatiji vrhunski sportista dobije tu čast da u VIP salonu aerodroma dočeka ostale vrhunske sportiste iz Londona. Na poklon su mu uručili kupaće gaće, a najviše ga je obradovao startni broj za gađanje malokalibarskom puškom, dar takmičarke u streljaštvu.
– I ja volim da pucam – rekao je uz smešak naš vrhunski sportista u kraćem kurtoaznom razgovoru sa srpskim strelcima.
– Stvarno!? – iznenadili su se srpski strelci: „Gde ste sve pucali?“
– E, deco moja… – uzdahnuo je vrhunski predsednik setno, sećajući se Olimpijade u Antinu, što mu dođe skoro kao Olimpijada u Atini, 1991. godine, kada je briljirao u disciplini trostav, gađanje malokalibarskom puškom u pravcu Vinkovaca.
Strelci su bili očarani – ej, bre, pa predsednik se još onda, kada se neki od nas nisu ni rodili, bavio streljaštvom i to u kolevci olimpijzma, A(n)tin(u)i, makar to bilo 18 kilometara severozapadno od tih Vinkovaca.
– Stvarno je car – rekli su sportisti uglas, kada su im odobrili fajront, da bi se malo družili i s porodicom, a ne samo s vrhunskim primercima našeg naroda.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
