Ivica Dačić i Svetlana Ražnatović nemaju na prvi pogled skoro ništa zajedničko – on je policajac, ona, reklo bi se, baš i nije. On je diplomirao, ona, reklo bi se, baš i nije. Šta im je zajedničko?
Pa, recimo, na slovenačkom jeziku, spanosnom u vreme usvojenih izmena i dopuna Zakona o informisanju, zaplet bi izgledao otprilike ovako: vdova pokojnega srbskoga paravojaškog vojskovodje Željka Ražnatovića – Arkana, ki je osumljena da si je kot predsednica Nogometnega kluba Obilić nezakonito prisvojila okoli 22.529.000 nekdanjih nemških mark (dobrih 10 milijonov evrov) in 480 tisoč ameriških dolarjev (dobrih 300 tisoč evrov), slavila je slavu.
Da pređemo na srpski jer je sledeći pasus lako dokaziv – na tu slavu, po imenu Sveti Nikola, a gosti u Ljutice Bogdana znaju ga i kao Svetog Džonija, pod policijskom pratnjom stigao je i ministar policije Ivica Dačić. Domaćica je Ivicu, pišu tabloidi, postavila na počasno mesto za trpezom – između Mire i Slobe. Tu mu je, reklo bi se, ne samo počasno, već i pravo mesto. Mira i Sloba, međutim, prezivaju se Veličković. Dakle, zajedničko im je što se tata i mama Ivice & domaćice zovu isto, samo se drukčije prezivaju. Njeni su ponosni na nju, njegovi baš i nisu na njega. U poslednje vreme.
Pre toga na slavi je bio i pop. Pitanje – da li se pop automatski omrsi kad u vreme posta kroči u prelepo srednjevekovno zdanje s osmatračnicom na krovu preko puta „Marakane“, nije uopšte bitno, koliko je u ovom slučaju bitno nešto sasvim drugo – da li se i ministar policije debelo omrsi kad pristigne na slavu osobe „ki je osumljena“ za izvesne radnje u pogledu „22.529.000 nekdanjih nemških mark in 480 tisoč ameriških dolarjev“.
Na brifingu kod Ćosić Jugoslava Ivica Dačić je nevoljno priznao da se on i vdova poznaju skoro 20 godina jer su iz istog mesta, Žitorađe kod Prokuplja, gde su zajedno odrasli pre skoro 36 godina, i niko nije ni slutio da će se njihove karijere razvijati tako unakrsno i ekspresno, te da će jednog dana od neuglednih Žitorađana postati ugledni Žito(g)rađani. Takođe, pre 20 ili 36 godina, Ivica nije ni slutio da će vdova paravojaškog vojskovodje jednog dana primiti hrišćanstvo i sve ostale paganske i manje paganske manifestacije koje idu pride. A pogotovo nije ni slutio da će biti ministar policije u vladi dva bola – polovinu vlade boli uvo što je ubijen Đinđić, a drugu polovinu boli ćošak što je umro Sloba – i da će morati malo da pripazi za koju sofru seda, prethodno uručivši buket gladiola domaćici, dok se u pozadini štimuje orkestar zvani bend, uobičajena pojava kod naših istaknutih pravoslavaca.
Krsne slave su, inače, dani, kada je neki potonji svetac umro za hrišćansku veru, i one, kao takve, ne predviđaju da se pred mikrofonom u pratnji benda, kako su nas obavestili tabloidi izveštavajući sa sporne proslave, izređaju svi gosti, uključujući i domaćicu, ali nigde u kanonima ne piše i da li na taj dan u kuću valja primiti i ministra policije, personu koja se zalaže za sprovođenje bar pet od deset božjih zapovesti. E sad, možda je pitanje upravo suprotno – moguće je da ministar policije mora dobro da razmisli da li će njegova pojava na proslavi u organizaciji osobe koja se sumnjiči za kršenje najmanje jedne od deset božjih zapovesti i jednog od stotinak članova krivičnog zakona, predstavljati pametan potez.
Ministar policije je, naime, po zanimanju ministar policije, a nije predsednik zavičajnog udruženja Žito(g)rađana u Beogradu, i nas koji se nekim čudom nismo rodili u ovom mestu kroz koje mora da protiču gadne podzemne vode, uopšte ne zanima ko je tu kome rod, a ko kome pomoz bog.
Al Kapone je, to svi znaju, pao na porezu, logično bi bilo i da se povede pitanje da li je ministar policije u vladi Mirka Cvetkovića pao na osveštanom žitu. Koje su na ovoj proslavi verovatno služili sa šlagom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
