Zna Jorgovanka

Iz ovoga se da zaključiti da su i autor i beogradski taksisti oduvek smatrali da je Jorgovanka Tabaković istorijska ličnost. Čim je dobila ulicu za života. A kad te taksisti prihvate kao istorijsku ličnost za života, to znači da si idealna osoba za premijera. Idealan premijer je, naime, samo onaj koga taksisti ne olajavaju čim uključe taksimetar.

Zamislite, recimo, da sednete u taksi, i onako rasejani, umesto u Borisa Kidriča 86a, objasnite taksisti da vas vozi u Ulicu Borisa Tadića 86a. Saznali biste, na kraćoj relaciji, sve državne tajne Republike Srbije, imena, inkriminacije i matične brojeve najužeg taksistinog izbora najvećih lopova & hohštaplera, ko ima vanbračno dete i čija majka crnu vunu prede. Još kad vam taksista, koji je spletom okolnosti odgledao oba „Utiska nedelje“ sa Jorgovankom, na kraju vožnje kaže: „Zna Jorgovanka“, nemate dilemu oko mandatara.

Zna Jorgovanka – trebalo bi da bude slogan SNS na sledećim izborima, jer smo pre dva dana na konferenciji za štampu doznali da Jorgovanka ima program za izlazak iz krize dug 45 minuta čitanja naglas. Za samo jedno fudbalsko poluvreme rešila je sve probleme za koje rešenje nema ni „Bilderberg“ grupa. Otud ne čudi što su novinari koji sektorski prate Jorgovankine konferencije u utorak, posle 45 minuta čitanja, delovali nekako dezorijentisano, dok su, opet, Grci udarali glavom o zid od muke što Jorgovanka nije Jorgos.

Jorgovanka je, fakat, bila onaj normalniji deo Centralne vradžbinske uprave SRS – ona po sopstvenom priznaju nikada nije pristajala da sprovodi njihov program u celosti. Recimo, nikada nije gađala predsednika parlamenta cipelama ili ga zalivala kiselom vodom. Čak šta više – kako lično tvrdi, u SRS se i učlanila jerbo je oduvek bila za EU. Tako da ne treba sumnjati da bi se Jorgovanka, da kojim slučajem živi u Americi, za prava crnaca borila članstvom u Kju Kluks Klanu.

Jorgovankin trenutni problem nije to što je, svakako, em zgodnija od B.Tadića, em ima program od 45 minuta – već što je v.d. lidera SNS A.V. uopšte ne primećuje. Nego koristi svaku TV priliku da izrazi fascinaciju jednom drugom osobom ženskog pola, po imenu Vesna Pešić, sociolog. Koja uopšte nije član njihove stranke, mada svi imaju utisak da jeste. Pa tako i v.d. A.V.

Situacija u SNS, tako, preti da preraste u ono što se dešavalo u Građanskom savezu Srbije 1996. godine. Tada je, ko se još toga seća, Ž. Korać nameravao da smeni smenjivu V. Pešić sa mesta predsednika stranke, te je, kako piše u Koraćevom „portretu“ (Glas javnosti, 15.4.2000) – prvo rekao, pa porekao: „Žene u politici leče svoje seksualne frustracije.“ A smenjiva Pešićka mu je uzvratila: „GSS neće biti pribežište za razne slučajeve.“ Mislite o tome. A možete i o Tomi.