Zorić – Obilić 1:0

U svakom slučaju, srpsko tužilaštvo ostvarilo je „veliku pobedu“ (Zorić : Obilić 1:0, pogotkom Zorića iz penala u 89. minutu). A nagodba sa gospođom Ražnatović nedvosmisleno ukazuje da je Tomo Zorić za portparola tužilaštva izabran neposrednim SMS glasanjem, pobedivši na takmičenju za „Zvezde Granda“.

– Dragi moji i drage moje, pobednik „Zvezda Granda“ za 2011. je…. – nabijao je Saša Popović tenziju – …. pobednik je Tomo Zorić sa pesmom „Zvali su me mala Liki“!

Dok se gospođa Ražnatović u karijeri vratila na pozicije prvog albuma Riblje Čorbe – imaće godinu dana da se ostvari u ulozi „zvezde potkrovlja i suterena“ svoje skromne kuće sa osmatračnicom na krovu (čest detalj u srednjovekovnoj arhitekturi). U koju kad zakorači pop tokom Časnog posta, automatski računa da se omrsio.

„Gospođa Ražnatović je u stvari osuđena na skoro šezdeset dve godina zatvora“ – saopštio je grandiozni Tomo – „ali su u kaznu uračunati osam godina istrage, dva sata pevanja na Vladinoj proslavi pravoslavne Nove Godine, tri godine zabrane nastupanja na Pinku, četiri meseca u Centralnom zatvoru, šest godina braka, četiri godine studija na Srednjoj poljoprivrednoj školi in the Žitorađa i 38 godina života na surovom estradnom nebu. Olakšavajuće okolnosti koje smo imali u vidu je njen neosporni blagotvorni uticaj na umetnost, fudbal, plastičnu hirurgiju, arhitekturu i informatičko društvo iz ćoška“.

Samo pre tri nedelje niko nije sumnjao da je gospođa R. potpuno nevina, i da ništa neće priznati ni posredstvom „čelične device“, interesantne sprave za mučenje. Ekipa ugledne estradne TV emisije uputila se tada, po primitku straobalne vesti, pravo na lice mesta – u beogradski noćni klub „Braun Stefan“, da proveri iz prve ruke šta lica sa estrade, „Farme“ i „Dvora“ misle o tom neverovatnom događaju – podizanju nepravedne i ničim izazvane optužnice. U noćnom klubu, idealnom mestu za proveru javnog mnjenja oko pitanja iz domena javnog tužilaštva, ekipa ugledne TV emisije odmah je susrela iskrenog prijatelja optužene, i to dugogodišnjeg, koji, spletom čudnih okolnosti, nije član zemunskog klana.

– Ako treba da pravimo miting, tu sam – rekao je ovaj.

– Miting!? Da vi niste Tomo Nikolić?

– Nisam.

– Ko ste vi?

– Zar me ne prepoznajete iz Glorije? Bili su mi na gajbi prošle nedelje. Ja ležim bos na trosedu, a oko mene žena, deca i rotvajler.

U očima druge anketirane osobe nazirali su se tuga i neverica.

– Štampa mora da pazi šta piše i šta objavljuje. Ipak, štampu čitaju i njena deca – rekla je osoba sa tugom i nevericom.

– Šta vi čitate?

– Ništa.

– A zašto bi deca čitala štampu?

– Nemam pojma. Nisam razmišljala o tome.

– O čemu sad razmišljate?

– Ni o čemu. Pričam s vama. Kad pričam, ne razmišljam.

Treća anketirana osoba nije ništa pametno rekla. Za razliku od prvo dvoje. Važno je napomenuti da su njihovi početni citati istiniti (pogledati emisiju „Ekskluziv“, Prva TV, od 29. marta), dok je ostatak dijaloga izmišljen s predumišljajem (da olakšamo pravosudnim organima).

Dakle, što bi rekli dokazani majstori pisane reči – tuga i neverica. To je ona floskula, smišljena da novinar zna kako da počne tekst kada se desi kakva tragedija, a on posle toga ode pravo u porodicu pokojnika.

Elem, tuga i neverica vladale su tih dana širom Srbije. U ekspresnom istraživanju javnog mnjenja sprovedenom na uzorku od 80 miliona građana Srbije bez Kosova i Metohije, došlo se do sledećih podataka – 69 posto građana misli da je optužnica protiv „naše najveće zvezde“ maslo Tome Zorića i Vatikana.

– Šta ‘oće taj Zorić. Je l’ ima on neki hit? – najčešće su pitali anketirani građani.

– Zorić!? Ne znam ni šta peva – nešto manje često pitali su anketirani.

Šesnaest posto građana mislilo da je u pitanju štamparska greška, 10 posto da je sve smislila Karleuša, a 14 posto je palo u nesvest na trećem slogu anketnog pitanja.

Ipak, sve se završilo na obostrano-jednostrano-jednokratno zadovoljstvo. Živela pravna država, živeo Pravni fakultet, živela Srbija!