Foto: Radenko TopalovićBoris Tadić je jedini koji je izrekao celu misao kako treba. Na odavno oveštalu rečenicu kojom nema ko se nije zakitio na antirežimskoj sceni, da će Vučić raspisati izbore kad proceni da je pogodan trenutak za režim, dodao je Tadić da za dobru opoziciju svaki trenutak mora biti pogodan.
Čak i taj koji Vučić isprojektuje kao pogodan, a sa tom projekcijom on ima velikih problema. O tome svedoči i njegova izjava iz Ankare, u kojoj je odbacio tvrdnju Đorđa Vukadinovića da predstoji bitka za veliki broj apstinenata. Vučić prenosi da je to besmisleno, jer je takvih najviše 1,5 odsto.
Sledstveno tome, znači i da je i broj već opredeljenih zakucan, i to izgleda po uzoru na Kosjerić, koji Vučić navodi kao jedan primer malog broja apstinenata.
Na nivou Srbije to bi značilo da su Vučićeva i studentska lista izjednačene, i ni jedna ne pada, kako bi on rekao već, devet, deset meseci.
Pogodan trenutak za vlast mora da sadrži plan kako da reše svaku moguću postizbornu krizu.
Vučić je poslednji put čist pogodan izborni trenutak imao kada je uzeo drugi predsednički mandat 2022.
Tada mu opoziciju nije rušila izbore zbog laži da će joj dati Beograd. Prethodno je Evropskoj uniji izašao u susret sa uspelim pravosudnim referendumom o promeni Ustava. I najzad, imao je sreće u geopolitici.
Na samom početka rusko-ukrajinskog rata, svaki juriš opozicije na rušenje izbora bio je toliko opasan, da nije dolazio u obzir.
Sada je međutim, sve suprotno od toga, i možda ga je sreća napustila.
Opozicija mu je 2023. poslaničku zakletvu položila u hodniku Skupštine, a ne u sali.
Ukoliko ponovo bude premijer, Vučić će biti mnogo upućeniji na Skupštinu, nego ovih deset godina dok je bio predsednik. Odgovaraće na poslanička pitanja i suočavaće se sa protivnicima uživo.
Otuda pojačavanje propagadne kontrole, otuda i smena dvojice veterana rukovodilaca RTS-a Bujoševića i Stefanovića, poslednjih preostalih iz vremena Tadić-Koštuničine vladavine.
A izraz je opšte nemoći kada se na tu smenu kaže lakonski da je nebitna i da sve ostaje isto. Nivoi propagande su kao nivoi radijacije, postoje doze koje svest može da primi bez težih oštećenja i postoje doze potpunog ozračivanja.
Čvrst primer za to je upravo prikazivanje dokumentarnog filma o Titu na RTS-u. Nećemo mi više imati priliku gledamo takve filmove na RTS-u kojima se Titovo karijerno uzdizanje u partiji jasno dovodi u vezu sa njegovim ratnim putem austro-ugarskog vojnika protiv Srbije.
A propagandna jezgra i Titove i Vučićeve vlasti su istovetna, Vučić primetno nikad ne govori loše o Titu, i to nije nimalo slučajno.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
