Da li će Vučić proći kao Milošević, a Dodik kao Karadžić?

Na tom se primeru pokazalo da bliskost sa francuskim predsednikom ne mora nužno značiti i zaštitu, čak ni ako zauzvrat postoji i krupan finansijski dogovor, kakav je Vučić sklopio za kupovinu francuskih vojnih aviona.

U vremenu raspleta koje sledi, Vučić ne može da prođe kao Milošević jer je u vezi Kosova i u vezi savezništva sa Rusijom, uradio sve drugačije.

Možda nije učinio sve suprotno od Miloševićeve politike, ali je suštinski nije ni sledio, nije pružio aktivni otpor u vezi prvog, ni aktivnu podršku u vezi drugog.

Dodik pak, iz svoje pozicije jeste uradio upravo to, pružio je aktivni otpor i pokušao da se direktno poveže sa Rusijom, kao glavnim saveznikom.

Kad je EU pokušavala da pokaže da je Putin potpuno izolovan, Dodik je bio maltene jedini koji ga je posećivao, a da nije čelnik neke od bivših sovjetskih republika.

Ipak, teško da će Vučić dopasti nekog suda, domaćeg u Srbiji, a da ćemo istovremeno slušati, kako se od nove vlasti u Beogradu zahteva da isporuči Dodika, isto onako kako je to bio glavni evropski uslov, za Karadžića do 2008.

Verovatnije je da i jedan i drugi još uvek mogu da se izbore za „model“ bivšeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog, ili crnogorskog Svetozara Marovića.

Ako makedonski scenario bude rasplet za Vučića, uskoro ćemo videti tužioca i jednu političku snagu, kako zajedno objavljuju prepisku ili „bomba“ dokumente iz istrage, posle kojih Vučiću samo ostaje da se povuče kod Viktora Orbana u Mađarsku, kao i Gruevski što je.

Dodik će možda već biti tamo, ili će poput Marovića biti u nekoj vrsti medicinskog azila u Srbiji, stalno na lečenju zbog narušenog zdravlja, stalno pod nadzorom, dok se i u Srbiji i u Republici Srpskoj odvijaju prelazni izbori, pod nadzorom međunarodnih zvaničnika, najbolje penzionisanih, kao što je to bio slučaj i u Makedoniji sa Edvardom Kukanom i Rajnhardom Pribeom.

Vučić sada u tom mogućem svojstvu pominje Jensa Stoltenberga i Tonina Piculu, ali Picula još nije penzioner.

I dok se ti raspleti spremaju, najlakše i istovremeno najgluplje je zauzeti stav da to nema nikakve veze sa nama, osvešćenim građanima, i da se to dešava vlastodršcu u drugoj državi, i ovome u našoj koji je sve to više nego zaslužio.

Sve novije političko iskustvo nam govori suprotno, dotaći će to svakog stanovnika, ili kako se to voli reći žitelja Srbije, a i RS, tako i toliko koliko ne želi ni da zamišlja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.