Demontiranje Dodika

Dodikova vlast sada prolazi kroz sličnu samo blažu i znatno manje invazivnu fazu, nego srpska vlast i država na severu Kosova pre tri i po godine.

Prvo ide prividan žestoko otpor, onda bojkot izbora, onda sledi predaja nadležnosti, postepena, ali sveobuhvatna.

Istina, Srbi u RS neće „da pate i da plate“, u meri kako je to Aljbin Kurti predočio u Briselu, za kosovske Srbe, odnos snaga je drastično različit, ali povinovanje i pokoravanje je istovetna politička budućnost.

To potvrđuje i glavni događaj u Beogradu, koji je trebalo da pokaže suprotno, a nije – vojna parada „Snaga jedinstva“.

Poruka je bila toliko očigledna i toliko jasna, da očiglednija i jasnija nije mogla da bude. Dodik nije mogao da sedne u prvi red, ni pored Vučića, uprkos povodu parade i uprkos svojoj velikoj navodnoj bliskosti sa predsednikom Srbije.

Umesto Dodika, tu čast i počast je dobio vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Bin Zajed i on je bio glavni gost, on je bio tu kada je defile počeo, njega je pozdravljala Vojska Srbije.

Tek kada je Bin Zajed napustio događaj, jer taktično i savršeno diplomatski odgirano žuri, srdačno se pozdravivši sa prijateljom, i „bratom Aleksandrom“, tek je onda Dodik, koji je navodno zakasnio, mogao da se nađe u prvom redu.

Tek tada je Milorad Dodik mogao da sedne tik do Vučića, na upražnjeno mesto šeika Bin Zajeda.

Ali to naknadno prisustvo nije zabašurilo prethodno odsustvo Dodika, naprotiv ne bi ga tako istaklo, ni da Dodik uopšte nije mogao da dođe.

Svima vidljivo, a ipak i politički krajnje duboko, značenje je ostalo, slično kao i odsustvo krsta u ruci gvozdenog Stefana Nemanje pored luksuznog novog naselja Beograd na vodi.

Tako kako i taj protokol na vojnoj paradi, izgleda najnovija Srbija, koja daje kontekst i svojoj prošlosti i najavljuje moguću budućnost.

Na toj je vojnoj paradi Srbija trebalo da pokaže svoju snagu, i da snagu pokaže i taj njen autoritarni predsednik Vučić.

Ali, on čak nije bio dovoljno fizički snažan, ili nije to hteo da bude, u času kada je trebalo biti snažan, važnije mu je da je pokazao sa kim prvenstveno gaji savezničko jedinstvo.

Vučić javno ispoljava fizičku slabost, tokom događaja nakon parade, sastanka i zajedničke konferencije za štampu sa Dodikom, kao da to namerno radi i prkosi.

Istina, reč je o stvarnoj fizičkoj i psihičkoj promeni nakon odlaska emira. Reč je i o otvorenom kukanju – Republika Srpska uvek može da se osloni na Srbiju, a na koga Srbija (Vučić) da se osloni? Jer, oslonac upravo otputova.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.