Foto: Radenko TopalovićIzbori, kako se to mudro primećuje, Vučiću nisu demokratski postupak, nego manevar za očuvanje kontrole.
Očito je tako od dolaska na vlast Vučićeve partije 2012. Izbori 2014. poslužili su da iznesu Vučića kao izabranog a ne imenovanog premijera, kako bi nadjačao legitimitet Nikolića i Dačića.
Izbori 2016. – da zadobije kontrolu nad opštinama, gradovima i Pokrajinom. Izbori 2018. u Beogradu, iako redovni, imali su svrhu da pokažu moć očuvanja kontrole, isto kao i vanredni opšti 2020.
Ustavni referendum iz januara 2022. datiran je tako da spreči bojkot predsedničkih u aprilu i omogući Vučiću, neokrunjenu slavu pune izabranosti, koju evo troši i dan-danas.
U tom smislu je strategija da Vučić mora prvo da izgubi kontrolu, da bi izgubio izbore, možda tačna.
Ali, sada, nakon devet meseci ulične pobune protiv vlasti, ne vide se politički znaci da Vučić gubi kontrolu. Ni jedan visoki funkcioner stranke, vojske, policije ili službi, ga javno nije napustio.
Strategija gubljenja kontrole tako se svela na očekivanje da će Vučić raspisati vanredne parlamentarne izbore kao vid političkog samoubistva, i to kolektivnog, jer će sem vlasti tu nestati i sadašnja parlamentarna opozicija.
Biće pobeđeni od strane studentske liste koju će činiti od studentskih plenuma izglasane javne ličnosti, od kojih su mnogi profesori, kulturni radnici, stručnjaci…
Kad takva lista osvoji najviše glasova, braniće verovatno pobedu na izborni dan, masovnim protestima studenata, i zborova građana, i počeće da preuzima institucije, prvo Skupštinu, pa Vladu…
A Vučić će morati da sarađuje, jer je priteran i opštom atmosferom u društvu, da je izgubio, da je pao, da se uplašio…
Samo da li će i Vučić i opozicija mirno prihvatiti dvostruko političko samoubistvo?
Pomenuti razvoj događaja zahtevao bi mnogo jaču pripremu i vođstvo od te da Srđan Milivojević kaže da se odbori DS-a stavljaju na raspolaganje studentskoj listi.
Bila bi potrebna kampanja, vidljiva i mekim biračima vlasti, sa predvodnikom i njima prihvatljivim, kakav nisu ni rektor Vladan Đokić, uzgred između njega i premijera Đure Macuta postoji izvesna fizička sličnost, koja ih može zbunjivati, ni profesori Milo Lompar, Jovo Bakić, te mladi Stevan Filipović…
A čak i da se ispune svi ti uslovi, u danima postizborne krize, a svi su Vučićevi izbori od 2016. imali postizbornu krizu, presudni će biti potezi koji se sada ne mogu predvideti.
Poput tog da Vučić ponudi manjinsku vladu nekoj opozicionoj listi od tri odsto, do toga da kaže da skraćuje mandat, i oroči predsedničke izbore za tri meseca. Dok ne povrati kontrolu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
