Foto: Radenko TopalovićVučićeva televizijska sednica vlade, belodani dokaz je koliko se jako režim učvrstio posle 30.000 hiljada protesta i miliona demonstranata na ulicama tokom prošle godine. Takav Vučićev vladarski nastup bio bi nezamisliv pre tačno godinu dana – tada smo imali Svetosavski protest na beogradskoj Autokomandi, studenti su spavali na ulici, svetla sa mobilnih telefona okupljene mase videla su se i sa nebeskih visina. Dan kasnije tadašnji premijer Vučević je podneo ostavku, a Macut još nije ni sanjao da će ga Vučić postaviti da bude Blagoje Nešković.
Naime Vučić je, u aprilu, objavljujući na iznenađenje celokupne javnosti, ko je novi premijer, upravo pomenuo da će Macut biti nalik Neškoviću, tom prvom premijeru Srbije posle Drugog svetskog rata, koga je potom Tito optužio za blag stav prema Moskvi i razvlastio.
Vučićeva televizijska sednica vlade kruna je tog učvršićvanja, kao i višednevni boravak u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu. Prosečnom čoveku u Srbiji, koji je često i glasač SNS-a, važno je da vidi da predsednika Srbije primaju u svetu, jedan od političkih strahova našeg naroda je strah od izolacije.
Ko je dakle krvi što se režim učvrstio? Da bude jasno, parlamentarna opozicija nije, mada je u Srbiji uvreženo iskrivljeno shvatanje šta je uopšte opozicija. Od poslanika i vođa se, očito očekuje, da povedu oslobodilački rat, uđu i zapale Skupštinu, što su oni u jednoj predstavi sa dimnim bombama i prividno izveli.
Međutim, ako hoćemo iole građansku demokratiju i slobodu, onda zaista treba da se razaberemo i usvojimo da nije uloga opozicije da vodi građanski rat, već da bude protivteža vlasti. Ova naša opozicija to odrađuje u datim okolnostima, koliko god nam to bilo mučno da priznamo. Da taj omraženi Đilas nije u proleće 2022. kada je izbio rat Rusije i Ukrajine otišao kod Vučića, da sada ne preispituje ko stvarno stoji iza studentske liste, da ne postoji kao takav, izvesno bi se ubijali na ulicama, ma koliko se smejali ovoj tvrdnji.
Isto je bilo i u vreme Miloševića, ništa više opasno nego sad, i tada su SPO i DS-DSS odigrale istu ulogu.
Tu nalazimo i odgovor ko je kriv zato što se režim učvrstio – “kriv” je dil, skovan iza scene, među interesnim grupama, pravim gospodarima i Srbije i Vučića. On nije dozvolio da ga prodaju jefitno kao što su svog osnivača Miloševića. U pamćenju javnosti, uvek se kao primer pobednika pominje opoziciona koalicija DOS, nikad to da je Miloševića prvo napustio gradonačelnik Beograda Nebojša Čović, potom Zoran Lilić, kome je dao da bude predsednik Jugoslavije, u međuvremenu Jovica Stanišić…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
