Može li desnica do 15 odsto?

Politika Srbije se posle teške protestne godine, vraća izbornoj borbi, ali ne u staroj realnosti.

U staroj realnosti Jovanovićev Novi DSS u koaliciji sa, recimo, grupom doktora Branimira Nestorovića, i sa centralnom temom, otklona Srbije od EU, mogli su da idu i do 15 odsto, mogli su možda i da postanu tas na vagi između Vučićeve i studentske liste.

Ali, u ovoj novoj postprotestnoj Srbiji, realnost se promenila, a za desnicu se promenila u tom smislu, da se nisu pokazali na delu, ili su se pokazali kao puki vučićevci, kao u slučaju Milice Đurđević Stamenkovski.

Zagovornici desnice imaju utisak koji javno dele, da nemaju nikakvu predstavljenost u parlamentu, i da je tu Nestorović jako podbacio. Sam Nestorović se tek par puta javio za reč u Skupštini, bez ijednog upečatljivog makar trenutka, bez ičeg što bi njegove birače zadovoljilo.

I on i Miloš Jovanović imali su priliku ne samo u skupštinskoj sali, nego i ispred nje, u kampu vlasti Ćacilend ispred Doma Narodne skupštine, da pokažu kako se ponaša „autentična desnica“ koji nje Vučićeva.

Umesto toga, Nestorović je uspeo da za govornicom jednom izgovori „Jatagan mala“, dok je Jovanović, zajedno sa ZLF-om i drugima iz proevropske opozicije, učestvovao u predstavi lažne radikalizacije u Skupštini. Sve se potom smirilo, nestali su sa radara, i vraćaju se sa tim računanjem na 15 odsto, pola ili trećinu od toga.

Ali, budući da su se postavili kao konstruktivna desnica, ostavljajući svojim biračima da maštaju i dalje šta bi bila autetnična, ovaj rezultat im je van domašaja, čak i uz potajnu pomoć režima.

U drugim okolnostima to što su konstruktivna možda ne bi smetalo njihovim biračima. Da su konstruktivna desnica, bilo je jasno još dok je Nestorović davao pobedničke izjave posle izbornog uspeha 2023. Govorio je „mi ćemo sad rasti“, to jest raditi na sopstvenom pokretu, iako se to valjda podrazumeva, birači su očekivali šta će se učiniti za njih, koliko će se jako njihov glas čuti.

Javnost i ne zna za Nestorovićeve nove odbore ili ikakvo organizaciono jačanje, ukoliko ga je igde bilo. Umesto toga im se na društvenim mrežama izračunava koliko po poslaniku dobijaju iz budžeta Srbije za potrebe te (nevidljive) političke aktivnosti. Postali su trošak, a ne autentični, uzalud im konstruktivnost u vremenu dekonstrukcije, na tome se više ne može dobiti ni cenzus od tri odsto, ili tek jedva to.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.