Novinar koji pojma nema

Satima gledajući preko Instagrama jednu fotografiju kako Vučićeva savetnica Suzana Vasiljević ležerno ispija kafu, već je smena isticala, čekala sam da se nešto desi, da ubacim neki unos, da algoritimi Gugla imaju šta da vrte.

U nekom trenutku, smena je već istekla, prelamač Boban radeći na sad već reliktu prošlosti, štampanom izdanju, rekao je da uzalud čekam, da nema šanse da će Vučića iko tamo primiti.

Ali to je sigurno lobistički plaćeno, kapitalizam tako funkcioniše, zar nije Trampov sin bio nedavno u Beogradu, mora biti od nečije strane primljen, raspravljala sam se i dalje gledajući hoće li Vučićev Instagram „nešto javiti“.

Radnika stare štampe međutim, ta vizija kapitalizma uopšte nije dotakla, samo mu je bilo smešno što ja i dalje čekam objavu sa Floride.

Iste noći pokazalo se da je „stara štampa“ bila u pravu, Vučić ne da nije video Trampa, nego se vratio naglo sa zvaničnom verzijom da mu je pozlilo, napravivši time najveću grešku svoje dosadašnje političke karijere.

Sve i da je reč o potpunoj istini, takvo nešto se u Srbiji „jakim liderima“, glumljenim ili pravim, nikad ne oprašta.

Kao novinar koji pojma nije imao da proceni verovatnoću događaja, uzela sam i za pouku pročitala u mahu više stotina od hiljadu strana „Kapitalizma i ideologije“ Tome Piketija.

Ogromna knjiga, ćerka ju je donela, na moje neizgovoreno čuđenje šta će studentima tehničkih fakulteta ovakava literatura.

Shvatila sam da sam mnogo toga napisanog znala, a i morala da znam u njenim godinama, i šta je Kondorse zastupao u francuskom Konventu, a šta je glavna teza Monteskjea…

Znala sam, a zaboravila sam da znam. I to da je suština revolucije, promena svojinskih odnosa i njihovo novo definisanje, zato srpski Peti oktobar jeste bio revolucionaran događaj, jer je posle usledila privatizacija…

I da za datu revolucionarnu promenu mora postojati volja, ali takva kojoj nije jedini cilj da jednog omraženog šefa države zameni nekim drugim koji je više po ukusu opozicionoj javnosti.

Na primer, njenog predstavnika Stevana Filipovića čiji je tekst o zborovima, studentima i Crvenim kmerima, zaokupio društvene mreže.

U tom tekstu se poziva na vraćanje fokusa na Vučića (Saurona), samo nije jasno zašto tek sada, a ne recimo još u januaru.

Studenti u blokadi nisu adresa za ovo, već opozicija u Skupštini. Ako bi sad dali potpise za referendum o Vučićevom opozivu, Vučić bi to glasanje izgubio.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.