Foto: Radenko TopalovićKada je Miloš Jovanović, politički naslednik Vojislava Koštunice u Novom DSS-u, nedavno objavio da nema promene Vučićevog režima bez autentične desnice, on time zastupa potpuno građanski stav.
Svaki građanski opredeljen aktivista ili političar u Srbiji, redovno bio ili ne bio na panelima u Strazburu, jako težio evropskoj vladavini prava ili se protivio tiraniji Istoka radujući se regionalnoj demokratiji i slaveći anarho-levu grupu Studenti u blokadi, nepogrešivo se drži iste nade.
Uzda se, tako, u „srpski narod“ kad god je vreme odluke i previranja, da „srpski narod“ neće dopustiti da se otvori rudnik litijuma kod Loznice, da „srpski narod“ neće više Vučićev režim, kao i da bez autentične desnice tog naroda srpskog neće biti postvučićevske vlasti.
Apsurdnost te nade i iluzornost je poput toga da vodotkovi budu iskonski čisti, i njihova priroda netaknuta, ali da se neograničeno upotrebljava plastika, od nameštaja do odeće.
Tom konceptu autentične desnice nedostaje spremnost na žrtvu, mada Miloš Jovanović reč „žrtva“ upotrebljava često kada je na terenu sa pristalicama.
Samo pričati nije dovoljno, ali ima i gore. To što kao svoju ličnu žrtvu ističe Milo Lompar time što kaže da je studentskom pokretu „na raspolaganju“ iako „nema političkih ambicija“, je smešno.
Obojica su – i Miloš Jovanović je profesor na fakultetu, kao i Lompar – imala priliku da budu autentični, tako što bi podneli zaista neku žrtvu bez kukanja, barem kao Koštunica kada je bio udaljen sa Pravnog fakulteta zbog protivljenja Ustavu iz 1974.
Na primer, da budu privedeni zajedno sa studentima, ne tražeći hitno oslobođanje i ne pozivajući na sve četiri strane da ih se spasi progona, već pokazujući da su pravi predvodnici tog „srpskog naroda“, kadri i voljni da izdrže zatvor ili kućni pritvor Vučićevog tiranskog režima.
Hrabro, muški, dostojno, i da u tome nadmaše profesore iz proevropskog PSG.
Da potvrde autentičnost desnice, da preuzmu revoluciju zovući je konzervativnom, da pomognu srpskom narodu, od koga se očekuje da pomogne njima.
Umesto toga mirno čekaju, dok bujaju nagađanja o dogovorenom scenariju „protiv naroda“, poput tih, da će parlamentarna opozicija u novembru zvanično zatražiti vanredne izbore, a da će Vučić postaviti javni dijalog kao uslov, posle kog će se izbori održati na proleće, da će uključiti i lokalne za Beograd, posle kojih će uslediti privid razvlašćivanja SNS-a i SPS-a.
Privid jer će Vučić ostati predsednik i vratiti se 2027. na mesto premijera, pošto se kao i od 2012-14 dogodi privid lustracije, odnosno plaćanje lustracionog reketa.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
