Put do 2027: Vučićev plan za povratak na premijersku funkciju

Opšte omražena Jugoslovenska levica je, iz spoljnog ugla, vrlo doprinela svrgavanju Miloševićevog režima, ali iznutra gledano, ipak je to bio projekat koji je spasio SPS.

Milošević je time omogućio svojoj partiji, nehotice ili politički instiktivno, ne samo da opstane, već i da pod Dačićem provede 31 godinu na vlasti, i duže.

Možda je i Boris Tadić probao nešto slično kada je udaljio LDP frakciju iz DS-a, čiji neslavni epilog sada gledamo u političkom rijalitiju njenog vazda predsednika Čedomira Jovanovića.

Isturen kao politički štit Vučićev pokret nije tu da potisne SNS, nego da ga sačuva, i omogući predsedniku Srbije da 2027. nasledi Đuru Macuta na mestu premijera.

Uz Vučića kao premijera, ide figura žene predsednika, i moguće je zamisliti koliko jako će kandidatkinja sa ozbiljnim šansama zaokupiti scenu.

Suvišno je i pominjati koliko Vučiću i njegovom bliskom okruženju nije na umu tek da izađu iz krize.

Oni nastoje da izađu još jači, ma koliko izgledalo da na terenu imamo dva politička tabora, kao dve vojske koje su se međusobno iznurile i samo se čeka neka konjica koja će da ujaše i preuzme kontrolu.

U protivničkom taboru, pobunjenom delu društva u liku studenata, prosvetnih radnika, akademske zajednice, intelektualne elite, preovladava stav da je potrebna politička istrajnost i ideja.

I da će oni spojeni sa političkom energijom dati rezultat – društvenu promenu, a to znači i promenu načina vladanja Srbijom i same vlasti.

Ono što zanemaruju, što svesno ili nesvesno isključuju iz svog viđenja, jeste da su za to potrebni i jasni politički saveznici.

Ne vidi se međutim, ili barem ne dovoljno očito i osvešćeno, koliko je na spoljnom planu Vučićeva pozicija jedinstvena.

Intelektualna elita Srbije još živi u ubeđenju da je uvezana sa savremenim svetom pravilnije i jače, nego što je to Vučić i njegov režim.

On, međutim, nije izolovani Milošević, niti samodopadljivi vrh DOS-a na čelu sa Koštunicom.

Domet njegove uvezanosti sa svetskim saveznicima i tokovima, daleko nadilazi sve lidere u novijoj srpskoj istoriji, i u tome je pretekao i nadišao i Titov komunizam.

Titova je moć bila zasnovana na ideologiji tog vremena. Moć Vučića je pak poslovna, seže do globalnog vrha.

Takve moći, kao što je Vučićeva, nije bilo u istoriji Srbije. Vučićevi protivnici sačuvaće šansu da tu moć pobede, samo ako se suoče sa tim koliko je sami nemaju i koja je cena da je steknu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.