Foto: Radenko TopalovićGlumac i liberal Milan Marić je pre pet godina rekao da Srbiju treba zagrliti, smiriti, utešiti… Ovo je bilo slobodno prepričavanje. Marić je stvarno rekao da je „Srbija ranjeni vuk u ćošku koji pokazuje zube“, a da neko treba da je zagrili i da joj kaže „polako, smiri se, biće sve u redu“.
Primerenije bi bilo da je rekao „ranjena vučica“, ali svejedno, kako jako sad zvuče Marićeve reči, kada se obelodanjuje povezanost donosioca bitnih odluka o Srbiji poput Miroslava Lajčaka i Mila Đukanovića, sa seksualnim prestupnikom i bogatašem Džefrijem Epstinom.
Da je pominjanje imena u famoznim Epstinovim dosijeima sitnica, ne bi Lajčak smesta podneo ostavku na funkciju savetnika premijera Slovačke. A Đukanović je sa Lajčakom tesno sarađivao prilikom referenduma o nezavisnosti Crne Gore 2006. što samo po sebi nije greh. Sarađivali su mnogi, ali je Epstin baš za Đukanovića napisao kako je „sjajan lik“.
I dalje nema tog nekog ko bi zagrlio Srbiju i rekao joj da će sve biti u redu, sa njom, sa decom, sa đacima i studentima, sa njenom budućnošću, sa njenim vodama i rekama, dobrim ljudima…
I dalje nije jasno da li je u vrhu režima koji vlada Srbijom počeo obračun ili je počela završnica obračuna.
Jasno je samo da je u Srbiji život darovitiji za pisanje od ljudske mašte, ko bi uostalom u nekoj izmišljenoj radnji smestio pet tona marihuane u selo naziva Konjuh, nadomak Kruševca.
„Konjuh planinom“ je morbidna partizanska pesma često izvođena na školskim priredbama i recitalima u komunističkoj Jugoslaviji, planina se nalazi u Bosni.
Zaplena tih pet tona je neposredni i jak politički udarac Bratislavu Gašiću, poslednjem od osnivača SNS-a, koji je još na jakoj državnoj funkciji – ministra odbrane.
Iz tog kruga onih koji su napravili i uzdigli vladajuću partiju više niko nije ostao uz Vučića, ali ga niko nije ni javno napustio. Tomislav Nikolić, Nebojša Stefanović, čak i Jadranka Joksimović, sklonjeni su, ali po potrebi su tu da daju podršku Vučiću.
Na bezbednu udaljenost od predsednika Vučića smešten je i julovac Aleksandar Vulin, pod stalnim pritiskom američkih sankcija.
Po jednima, s protokom vremena, takvo udaljavanje od vladaoca je čista zakonitost vladanja, takoreći prirodan tok ka nastavljanju Vučićevog mandata i merenju ko je koliko potrošen u tu svrhu.
Po drugima, Bata Gašić je isuviše donosio Vučiću u smislu finansija, glasova i logistike, i na delu nije pomenuti prirodni tok, nego ciljani udar, koji ima više pozadina.
Jedna je, navodno ta da se udarom na Gašića Vučić osujeti da razmesti u vrhu vojske lojaliste i da se podstakne postojeće nezadovoljstvo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
