Foto: Radenko TopalovićNa izborima 30. novembra u tri opštine, istočnoj, zapadnoj i severnoj Srbiji, Negotinu, Mionici i Sečnju, po tviter zajednici pobedila je studentska lista, a Vučićeva SNS je do nogu poražena. Takođe, po ispoljenim emocijama na mrežama, građani su pretrnuli od jedne iskrene srpske kafanske tuče u kafani u selu Rajković kod Mionice.
Otprilike tuča u Rajkoviću je početak trećeg svetskog rata rata, koji će u Srbiji naravno biti opet i građanski, umesto što je, kada se završi bez većih povreda, potvrda da postoji i stvarni surovi život, van komotnog tviter oblaka.
Treća poruka koji se kroz pomenuti oblak nameće javnom mnjenju je da to što je SNS izgubila po dvadesetak i više odsto glasova, neminovo pokazuje da se društvena promena desila, i da su stranke koje ne podrže studentsku listu unapred otpisane sa budućih velikih izbora.
Ali, SNS je zadržala natpolovičnu većinu u sve tri opštine, i jedino je pravo pitanje, može li se stvoriti referndumska atmosfera na sledećim izborima, može li antirežimska studentska lista ići na 40 odsto i preko?
Od tri opštine, samo je to slučaj u jednoj, u Mionici, i to jeste ono što daje nadu, ali samo nadu, ni manje ni više od toga.
Uzmimo da se može dostići referendumska atmosfera, za i protiv vlasti sa studentskom listom, onom koja dakle nosi taj karakter studentske pobune, i da je to što se desilo prethodno na izborima u Kosjeriću, a sada i u Mionici, dokaz za to.
Referendumska atmosfera pak, daje izborima preko potrebnu neizvesnost, Vučićevim izborima jeste ta neizvesnost bila preko potrebna, dovodeći im legitimitet u pitanje na način da Vučić što više dobija izbore, to mu glasači što manje veruju. Postalo je opšteprihvaćeno i unutar i van Srbije da njegov režim izbore namešta.
Dakle, dobili smo posle Mionice i Kosjerića, tu preko potrebnu neizvesnost, ali ta neizvesnost ne mora da znači kraj režima. Truli režimi zasnovani na, prvo propagandi, pa onda na sili, mogu se dugo održavati, nek se sete svi rođeni i odrasli u Titovoj Jugoslaviji, ko je u mladosti verovao u “Tito, partija, narod, armija”.
Drugo, za pad režima potreban je centralizovan nastup, a ne grupa haotičnih influensera koji se međusobno bore za pažnju, u svojstvu aktivista, poslanika, posmatrača… Centralizovan nalog na društvenim mrežama, jak pres centar, uvezane informacije i poruke.
I najzad, potrebno je razrešiti dilemu da li se Vučić sprema da vlada doživotno posle sledećih velikih izbora ili se sprema da što jeftinije i bezbednije po sebe, ode sa vlasti. Tačan odgovor je – sprema se za oba, a šta će biti zavisi od okolnosti koje su i van njegove kontrole.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
