Foto: Radenko TopalovićU Hrvatskoj euforični Tompsonovi koncerti i prosvjedi protiv kulturnih manifestacija Srba, u Srbiji prikazivanje TV serije „Tvrđava“ o ratnom Kninu. To su dve suprotstavljene društvene slike, dok se u Hrvatskoj produbljuje i obnavljna pobedničko osećanje iz jugoslovenskog rata, u Srbiji se dalje pokušava sa osvešćivanjem, sećanjem i suočavanjem kako smo rat izgubili.
A možda najviše kako smo poraz doživeli i preživeli, jer se morao preživeti.
Doživljaj u seriji „Tvrđava“ je veran, majstorski, od detalja do krupnog plana, makar u ovih pet prikazanih epizoda.
Sažeti u više likova ili pojedinačno, jeste to taj ratni Knin, poznat iz svih boemskih priča, iz svega što je od boemije još ostalo po beogradskim i drugim kafanama. Čak i najpoznatiji radijski glas Petra B. Popovića na kninskoj lokalnoj radio stanici.
Glas, za koga posle „Oluje“ nije bilo mesta na bilo kom velikom radiju u Beogradu, nego samo na projektnoj emisiji B92, o izbegličkim temama, istina možda najslušaniijoj od svih prestoničkih, od Kanade do Australije.
Kao i u seriji „Sablja“ učesnici ili vinovnici događaja, spojeni su u više likova, ali neki ostaju „generički“, odnosno nesvodivi, na primer pevačica Ceca Ražnatović.
Ovde je dramska figura koja označava ili ukrašava novu komunističku buržoaziju, koja tih ratnih godina prestaje da bude komunistička, ali svakako ostaje buržoazija, rđavija i pokvarenija od one kapitalističke, s početka 20. veka.
Gledaocu je ostavljeno na volju da tumači da li su Franko Simatović Frenki (glumac Ljubomir Bandović) i Arkan stopljeni u isti lik, da li mu je prijatelj i nadređeni samo Jovica Stanišić ili je u toj glavi još po neki komunistički buržuj, (Miki Manojlović), dok je veliki šef stalno ljut i nedostupan (Slobodan Milošević)…
Da li će se produkcija „Tvrđave“ za koju na odjavnoj špici piše da se zove „Režim“ odlučiti za rasplet sličnom onom u seriji „Sablja“, videćemo kad budu prikazane sve epizode.
Podsetimo, u seriji „Sablja“ lik Uroš iz Prizrena, postaje pripadnik globalne elite i moćni predstavnik ubilačkog kapitalizma, za razliku od nemoćnih ranjenih liberalnih medija, koji zadržavaju status žrtve (novinarka Danica i njena majka).
Možda će ostati nade za narod. Jer, „Tvrđava“ ne priziva samo sećanja na brendove, recimo cigareta „Klasik“, onih pre dolaska strane duvanske industrije, na sankcije i šverc benzina.
Priziva i jednu življu atmosferu, tada kada javni život nije bio zatupljen i zagušen kao danas, kada nije bilo idiotski biti naivan, biti dobar, radovati se svetu, i uzdati se u sebe i u svoje bližnje, makar i pred nadolazećom katastrofom.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
