Umorni od Vučića

Činjenica protiv je sveopšti umor od Vučića. Na našim ulicama se mogu čuti deca kako glasno pitaju „jesi li za studente ili si za Vučića“, a i osnovci koji međusobno utvrđuju da je „Stefanović ćaci“. Misle na tužioca.

U takvom opštem raspoloženju, birači SNS-a su pokolebani, što se još ne vidi prilikom održavanja lokalnih izbora u pojedinim opštinama. Kolebanje se prikriva time što se na tom nivou još ne odlučuje o samom Vučiću na vlasti.

Ali, kada dođe dan za glasanje na velikim izborima, kada se otvori pitanje za i protiv Vučića, pokazaće se, izvesno, koliko nije tačna teza da SNS nema apstinente i nema disidente.

Biće ih, kao što ih ima najmanje od 2017. i jednih i drugih. Među drugima je, iako formalno nije disident, ali jeste suštinski u svom progonstvu iz javnostii, osnivač koji je doveo SNS na vlast – Tomislav Nikolić, glavom i bradom.

Činjenica koja pak ide u prilog daljem održavanju Vučićevog režima, i sa slabijim izbornim rezultatom, jeste da Srbija nije iole suverena zemlja, i da je Vučić to stanje nesuverenosti vrlo uspešno održavao.

Učinio ga je na prvom mestu realističnim, budući da svi desni kritičari uvek uzimaju nesuvisle primere kako treba biti suveren. U svojim analizama pozivaju se po pravilu, na Ameriku, na Tursku, na Francusku, ili na države sličnih veličina, nikad, ali baš nikad ne objašnjavajući kako da država snage sedam miliona stanovnika bude suverena.

Vučić spram tolikih besmislica uspeva da njegova propaganda još deluje i racionalno i da se to stanje nesuverenosti prikaže kao maksimum koji se može izvući.

Na drugom mestu, on ništa ne ostavlja zakovanim, njegova je spoljna politika, rekli bi neki, preuzeta od Austro-Ugarske, i nalik je plesu kadril.

Ništa se ne rešava, samo se izmenjuju partneri, vrteći se u krug, zavisno od toga koja je evropska kriza u toku.

Svaka promena Vučićevog režima donosi za spoljne partnere rizik da dođe do odstupanja u datom stanju nesuverenosti Srbije i da se time izazovu nesagledive posledice po odnos snaga na Balkanu i šire.

Vučić im je uostalom, ponudio nastavak kadrila, kroz ponudu da Srbija, Kosovo i BiH, pristupe Evropskoj uniji zajedno i istovremeno sa članicama NATO Crnom Gorom, Albanijom i Severenom Makedonijom.

Ponuda izvesno podrazumeva i još jedno srpsko priznanje Kosova (Beograd neće blokirati ulazak Prištine u EU), ali i zadržavanja Vučića na vlasti do 2030. godine, moguće i 2032.

Za Brisel je to korektna ponuda, ali do izborne čestitke pobedniku, nećemo znati da li je prihvaćena.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.