Upad studenata u Maticu srpsku

Zahvaljujući ovom činu, koji je bespoštedna propaganda vlasti proglasila maltene za puč, iako je prekida skupova bilo i biće u našem političkom životu, najšira javnost je saznala ko je i kako izgleda upravnik Matice.

Srbija, i režimska i opoziciona, posredno, preko medija i društvenih mreža je toliko masovno podelila doživljaj sa tog skupa da sigurno da nema te svetosavske akademije ikad, sa koje je snimke video toliki broj ljudi, i na taj način u tome učestvovao.

Bilo je dostojanstva u reagovanju Matice, ali i kod nje i kod Srpske pravoslavne crkve, odnosno u zvaničnim istupima njihovih čelnih ljudi, pokazuje se jedno skoro tragično nerazumevanje sadašnjeg trenutka.

Nerazumevanje, ne o tome da li je Vučićev režim i dalje jak, i dalje patriotskiji od opozicije, i dalje na meti zapadne obojene revolucije, pa ga ipak treba podržati.

Ne, Matica, Crkva, i vodeći desni intelektualci, odbijaju da shvate šta društvu nude pobunjeni studenti.

Za njih, novi studentski pokret ne nudi ništa srpskom društvu, a tačno je upravo obrnuto.

Ono što nude pobunjeni studenti jeste novi klasni dogovor. I to je najbolja ponuda koju Srbija ima u dugo vremena.

Taj novi dogovor nije savršen, ima mana, ali može biti prihatljiv i najbogatijima, onima čija deca ne učestvuju u blokadama, jer im roditelji mogu izgubiti firme i poslove, i onim najsiromašnijima, jer im roditelji mogu izgubiti loše plaćen posao i socijalnu pomoć.

Nosilac tog novog dogovora, jeste taj studentski pokret, čija je društvena osnova nova srednja klasa, koja poseduje važnu osobinu, prvi put u istoriji tako jako ispoljenu, da je satkana od svojstava različitih klasa.

U isto vreme oni su i radnici i buržuji, i robovi i robovlasnici, i seljaci i feudalci. Njihova ideologija može biti i desna levica i leva desnica. Određuje ih ne sam ekonomski položaj, nego kulturna i generacijska pripadnost.

O drugom je pisano mnogo, a o prvom, tačno je, to je generacija odrasla na romanima o Hariju Poteru.

I ti romani, retko svetao britanski doprinos svetu, pričaju priču o jednom društvenom dogovoru koji miri zakrvljene klase.

Dogovor da se okupe i međusobno podrže, ne zbog moći, nego zbog odbrane i otpornosti na uništavanje i razaranje.

Ne zaboravite, u tom je štivu, aristokratska i konzervativna kuća Sliterin, dala ključni doprinos, kada su njeni pripadnici otkazali lojalnost konceptu (zle) moći i priklonili se dogovoru.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.