Zemunska blokada i deluzije nacije: Paralelni svetovi Srba i Hrvata

Mi u Srbiji i dalje imamo delulu kralja – Vučića, koji se uveče na Instagramu cepa u sitne komade, raspadajući se psihički, da bi sledećeg jutra potpuno sabrano i trezveno saopštavao brojke i to kako će pobediti na izborima u Novom Sadu i Beogradu.

Za kampanju za Beograd se može pretpostaviti, šta namerava. Pokazivaće slike blokiranog Zemuna do besvesti, dok sugestivni glas u video spotu ponavlja da je Glavna ulica bila zatvorena devet meseci zbog rekonstrukcije i izgradnje, a da je nedugo potom danima bila pod barikadama iz građanskog hira.

Odnosno iz građanske neposlušnosti koju je delulu kralj sam darovao građanima kad je toliko žele. Istina, delulu kralj ispunjava želje tako da se nikad ne ostvare, ali da se uvek čini da je nešto postignuto, dok se protivnici njegovog režima vrte u stalno jednom te istom krugu: izbori, pokret, platforma, organizacija, lideri, artikulacija…

Hapšenja? Pa ona su profilisana, hapse se ili profesionalni aktivisti, oni koji su već javno vrlo prepoznati kao takvi i ozračeni negativnom propagandom, ili oni iz sistema, da im se stavi do znanja da se za razliku od prvih, njima neposlušnost neće opraštati, svakako neće bez finansijskih posledica.

Savitljivost je, kao što se primećuje, glavna odlika Vučića kao diktatora, a kada je neko toliko savitljiv i toliko delulu, teško je da će ga se tek tako odreći, svi oni kojima je mnogo korisnije da je na vlasti, nego da nije.

Pažljivo posmatrajući prethodnih osam meseci, svi čiji razni unosni projekti zavise od Vučićevog sedenja na Andrićevom vencu, mogli su da se uvere da je on u stanju da vlada i bez legitimiteta.

Ne bi bilo novo u Srbiji, ali ni u svetu, naročito tamo gde treba da se sprovedu projekti koji nikako i ne bi mogli da zadobiju podršku naroda, poput rudnika litijuma.

Legitimitet je zamenjen kontrolom, isto onako kako je izvedena Vučićeva predaja severa Kosova, sve pazeći da njega ne slikaju u nekoj evropskoj palati sa čašom rujnog vina pored Kurtija i Osmani, onako kako nije pazio njegov nadobudni mladi ministar.

Ipak, možda još uvek ima vremena da se iz kolektivne deluzije izađe – tako što će parlamentarna opozicija ovoga puta čvrsto tražiti savetodavni referendum da li je Vučić prekršio Ustav, i raditi sve u Narodnoj skupštini da se i raspiše.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.