Školski program

Prosvetari masovno dobijaju otkaze iz odmazde, jer su decu učili časti i poštenju u praksi, sopstvenim primerom, svesni posledica; broj fraktura na kostima studenata po jedinici vremena na istorijskom je statističkom vrhuncu. Pri takvoj klimi, prikladno je poželeti svima njima sreću, jer žive u državi gde sad samo pukom srećom anatomija ostaje neoštećena, osim ako si hulja. Jer Hulja hulju mije.

Obrazovanje je u krizi, i to daleko suštinskijoj no što se čini kad se taksativno pobroje njene vidljivosti. Kako sada stvari stoje, program svakog školskog ili fakultetskog predmeta – laže, pošto odstupa od jave. Ponegde već i svojim imenom odaje problem, kao na primer ono što se nekad zvalo „priroda i društvo“: društvo je razvaljeno, a kako agencija Rio Tinto javlja, priroda samo što nije; prekrstili su ga, valjda zato, u „svet oko nas“ ili tako nešto, mnogo bi bilo da ga toliko opoštene da se zove „polusvet kojim ste opkoljeni“.

Miško Jovanović u više navrata priča javno o tome da svojim studentima i studentkinjama na Pravnom već na prvom predavanju postavi pitanje koliko njih misli da pravosudni sistem Srbije funkcioniše; ruke dignu tek neki, svi ostali ne mogu, jer studiraju prava a da su unapred digli ruke od ideje da to ovde postoji. Kako im onda predavati? Šta se tu uči, mrtvo slovo na papiru, čuš zakoni, Ustav, napolju je totalna kaubojština.

Na medicini, polaže se zakletva; u stvarnosti, zakletva se polaže u raku i više nikad ne poseti. Slušali smo snimak momka s moždanim udarom koji se preko svake mere prisebnosti u takvoj situaciji raspravlja s nekakvom dispečerkom koja ga isleđuje bez ikakve namere da mu pošalje sanitet; lekarima poput profesora Dugalića uruči se razrešenje zbog podrške studentima, i to u trenu dok pacijentu spasava život na operacionom stolu; ministar zdravlja lično se stara o krhkom zdravlju Miloša Ćacija polivenog vodom, gura ga u kolicima jer mu je ta voda valjda naglo ušla u kolena.

Da, prosveta je u krizi, to počinje već s učiteljima i učiteljicama, jer ih sistem tera da se osećaju kao lažovi kada decu uče notornom poštenju, pravdi i dobroti; kako prilagoditi rečnik i gradivo, kako reći tim nedužnim dečjim ušima: ima jedan užasni čika kontra-kentaur, telo čoveka a glava ukradena konju, koji će vas proglasiti teroristima i neprijateljima otadžbine baš zato što ste pošteni, dobri i pravdoljubivi? Mi vas ovde u školi zapravo onesposobljavamo za život. Osakaćujemo svakim predavanjem vaše darvinističke šanse. Držeći se isključivo programa, proizvodimo buduće lične neprijatelje presedniku.

Onaj ko sebe tako naziva, a na osnovu potkupljene volje četvrtine naroda, svakog dana pokazuje da ono što se nauči na FPN-u, smer novinarstvo, čeljad treba da zaboravi čim pokupi diplomu i potom se zagleda u nedostižni ideal odlikovane Branke Informer, ili bar doajena Jovane i Sarape. Budete li novinari zaista, radićete na medijima koji moraju propasti da bi izbori bili raspisani, jer tako glasi plan AcoSrbina; onda će pozvati sirotinju, što džepovnu što moralnu, da za manji ili veći lični ćar izdaju svoju zemlju po poslednji put.

Jer ta zemlja neće preživeti još 13 ovakvih godina. Nijedna ne bi. Budućnosti nema, alternativna prošlost predavaće se iz radikalske verzije udžbenika istorije koju će, u suton svoje štetočinske biografije, iz sebe ispupiti dr Vojvoda. Dotad će biti uveden i predmet „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“, čiji je udžbenik u pripremi.

No, zli jezici šuškaju da ta lektira nikad neće biti napisana. Da će predmeti odbraniti svoje naslove i svrhu, jer će im u pomoć priteći ljudi koji ne nameravaju da odlete letećim kolima. Opljačkani na svaki drugi način, izašli su na ulice da ne dozvole masovnu, konačnu krađu ljudskosti. Na koncu, dobri Ršum naučio ih je kako se brani domovina. Biće da je škola ipak obavila svoj posao.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.