Bajka o božićnom seocetu

U božićnom seocetu živeli su Deda Mrazovi patuljci. Vredno su radili, tukli narodne poslanike, razbijali noseve nevaljalcima, lomili kamere ustaškim televizijama, puštali božićne pesmice Baje Majog Knindže („Božić je, pucaju prangije“, „Ne volim te Alija“ itd.) do daske i zbijali božićne šale sa protivnicom zimskih radosti, Dijanom Hrka.

Sile mraka i podanici Zlog Deda Nemraza, divlji blokaderski narkomani, u hordama su navaljivali na božićno seoce, ali patuljci se nisu dali. Hrabro su se braniili, a u pomoć su im došli i pripadnici SBOG (Specijalne božićne odbramebene grupe) MUP, koji su čarobnim štapićima dejstvovali po svima koji pokušali da pokvare višemesečnu božićnu radost.

Sve je bilo lepo i u skladu sa crkvenim kanonom, uz povremene požare koje su vredni patuljci izazivali božićnim prskalicama, kad je glavna zvezda srpskog Božića, Deda Mraz Sisolini, izrekao čarobne reči: „Na ovom mestu više ne može biti čarobno seoce, da ga ne opogane zlikovci iz Evropskog parlamenta u mračnim januarskim noćima! Patuljci, na okup!“

Patuljci su snežnim autobusima dovedeni iz cele Srbije, a Deda Mraz Sisolini održao je posmrtno slovo božićnom seocetu: „Hvala ti, božićno seoce, što si deset meseci branilo slobodarski pravslavni Božić, ali, baš sad, kad je Božić nadohvat ruke, naređujem da poprimiš svoj novi oblik. Vreme je za božićno čudo!“

Nije prošao ni dan, a snežno beli šatori pretvorili su se u simpatične kolibice, okružene novogodišnjim i božićnim ukrasima. U njima su Deda Mrazovi pomoćnici znatiželjnim penzionerima prodavali maglu. O Bože, kako je to lepo bilo. Svako ko bi prišao praznom štandu, mogao je da zamisli kako dobija bilo šta za poklon. Ferari, džemper ili Maduro trenerku, Deda Mrazu je bilo svejedno.

Opšta radost u novoj verziji božićnog seoceta potrajala je dva dana. Trajala bi nešto kraće, ali prisutni su očekivali da naiđu šatuljnci koji su, još u oktobru, iz Severne Mitrovice krenuli na božićno slavlje u Novi Sad, pa netragom nestali. Izgubljeni patuljci se, ipak, nisu pojavili, a na Beograd je pao sneg. Istog časa seoce je nestalo.

Upomoć ljudi, eno ih blokaderi, grudvaju se i rugaju Božiću! Gde je to čudo, nismo valjda ostavljeni na cedilu! Ali, šta je ono?! O Bože, autmobil! Pa još jedan! LJudi da li je ovo moguće! Saobraćaj je krenuo preko mesta na kom je nekada bilo božićno seoce! Eto čuda na koje je Deda Mraz Sisolini mislio. Blago nama. Svi su, presrećni, otišli kućama, da čekaju novo božićno seoce, na ovom istom mestu, u martu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.