Bespogovorno, uz studente

Ispred kordona policije u opremi za razbijanje glava, slikalo se nekoliko opozicionih političara, u pratnji nekoliko građana. Došlo bi do naguravanja, a zatim do divljačkog prebijanja uhapšenih građana. Izgledalo je kao da će nam režim bacati nadstrešnice na glave, a onda je buknuo studentski bunt i nada se, posle puno godina, vratila u Srbiju.

Studenti su izviždali Vučića, tokom njegovog obraćanja iz predsedništva, ugurali ga u njegove ustavne nadležnosti, organizovali ogromni skup kod Slavije, izašli neoštećeni iz medijskih klopki koje su dolazile sa svih strana, izašli na Mostarsku petlju, pa ispred Ustavnog suda, pa ispred tužilaštva, pa na Autokomandu, pa je bio jednodnevni generalni štrajk, pa blokada tri mosta u Novom Sadu, pa Sretenje u Kragujevcu, uz sve veći broj građana.

Studenti nisu samo organizovali velike proteste i blokade, oni su organizovali i marševe. Marširali su iz Beograda do Novog Sada, iz Beograda i Niša do Kragujevca, iz Zrenjanina do Vršca pre neki dan, a upravo kreću pešaka ka Nišu. Na njihovim marševima, građani i narod ih dočekuju kao oslobodioce, hrane ih, poje, grle, ljube i plaču.

Studenti su inspirisali ostatak Srbije na bunt, tako da danas gotovo da nema opštine u kojoj se ne blokiraju ulice, barem jednom nedeljno. Građanske blokade opština i puteva, kao i građanski marševi, svakodnevni su. Studenti su se odrekli (možda ne samo) jedne godine zbog borbe za ideale, što nije viđeno od Miloševića. A čega su se odrekli drugi?

Univerzitetski profesori su uz svoje studente. Prosvetni radnici se junački bore, kao i roditelji školske dece. Advokati su imali dva protesta u dva navrata. Ratari redovno svraćaju traktorima na velike studentske skupove. Bajkeri ih štite u Novom Sadu. Taksisti ih, sa plikovima na tabanima, voze za Beograd. Lekari izađu na petnaest minuta ispred bolnica.

Na društvenim mrežama se, ipak, kod starijih, isuviše često javljaju malodušnost i nestrpljenje. Oni nemaju mladalačku viziju i sve vreme ovog sveta pred sobom, te lako klonu. Koliko sam samo puta od svojih vršnjaka čuo žalopojke kako će sve ovo propasti, kako studenti ne znaju šta rade, kako će nas onaj opet zajebati.

Neki i ovog časa kukaju, a studenti će nastaviti s protestom do ispunjenja svih zahteva. Oni od sugrađana ne traže prelaznu vladu, ni vanredne izbore, ni pregovore s režimom, već podršku i generalni štrajk. Podrška je delimična, a štrajkuje sramotno malo radnika.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.