Foto: Aleksandar Roknić„Reci, Čelavi, kako sam im sve sasula u lice! Uši sam im zapušila, usta i oči takođe!“
„Naravno da si im zapušila usta, kad si startovala svaku koleginicu koja je bila prisutna na isleđivanju. Na šta to liči, sramotiš nam stranku.“
„Ša? Si lud? A šta ako nas izbace iz EPP, ili nam uvedu sankcije, pa nam bude zabranjen dolazak ovamo? Bolje sad da sam navalila, dok još imam prilike.“
„Stvarno si navalila, oznojio sam se od sramote.“
„Kao tigrica, grr, grr. Nisi se oznojio od sramote nego jer previše zatežeš kravatu. Jednom ćeš tako samoga sebe obesiti, pa će Dragan Konjoglav da kaže kako su te vešali teroristi blokaderi. No, dobro, to će možda konačno biti uspešno paljenje rajhstaga, na kome vredno radimo. Neka korist i od tebe.“
„Dobro, jesi li nešto smuvala?“
„Ja? Uvek! Ovaj, nisam. Uzela sam jedan broj telefona, policajki koja me je privodila, kad sam onu plavušicu iz EPP štipnula za dupence. Izvini, ribo, nisam te prepoznala! Uostalom, kakvo je to ime za stranku, EPP? E, čelavi, reci „e“!“
„E.“
„EPP! Hahaha, jake fore, ali u osnovnoj. Ko tako nazove svoju partiju, taj nije za SNS. Zašto nema neka nacionalsocijalistiše varijanta, neko ludilo, prava stvar…“
„Umukni! Uhapsiće nas. Sačekaj makar da prođemo pasošku kontrolu.“
„Šta da prođemo?“
„Pasošku kontrolu. Nemoj mi reći da si zaboravila pasoš? Ja svoj nikad ne zaboravljam, sin mi ga je ušio na postavu od sakoa, pa posle išao da mlati studentkinje, ljubav tatina.“
„Izvini, a šta je to pasoš?“
„Pasoš služi da se s njim putuje posvetu! Nosila si ga ovamo, sećaš se valjda!“
„Naravno da se ne sećam, ja imam pamćenje zlatne ribice u klonji. Uostalom šta će mi pasoš, Čaleta puštaju u svaki klub preko reda. Svugde me prepoznaju i izvanredno poštuju. Ribe naročito. Evo, gledaj. Alo, curice…“
„Nemoj, jebote, to je policajka.“
„Ajmo curice, odjebite dječaci, studenti i đaci, mi li caj ci! A, što jaka pesma, sama sam je smislila. Devojčice, hoćeš da ti dam autogram na pendrek. Daj mi da se poigram njime, ej, kuda, jao!“
„Ovo će biti peti put da zovem ambasadu jer su te uhapsili! Za dva dana koliko smo bili ovde! Šta je s tobom, je l’ ne možeš da se sabereš?!“
„Budalo, nisi skontao da ženski zatvor u EU više volim od skupštinske restauracije. U što jak provod, jake priče sa zapada.“
„Halo, ambasada, možete li da dođete po mene, upiškio sam se, ne znam gde su mama i tata… Ne, nju su opet priveli, spopala je policajku na pasoškoj kontroli. Inače, ne zna gde joj je pasoš, u stvari ne zna šta je pasoš, a ja sam lepo sinu dao da mi ga ušije u postavu sakoa. Posle je išao da bije blokaderke, super se proveo… Halo, ambasada? Halo?“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
