Četres prva

„Ali…“, izlete mi, a drug Mićko me ošinu zverinjim pogledom, „mi se zajedno borimo protiv okupatora.“

Kao da izbroja u sebi do deset, pa zašišta: „Politički, tvoje je da sa ostalima vikneš: jasno! Pitanje je dana kada će se ta govna okrenuti protiv nas, pod pritiskom švapskih odmazdi i reakcionarnih iluzija! To je činjenica! Činjenica zato mora biti i da ih više ne sme biti! Je li sada jasno?“

„Jasno!“, huknu nekoliko stotina regruta kojima je bilo jasno da sa ovima nema zajebavanja. Ja samo klimnuh glavom, nesposoban da presaberem otkud mu te silne činjenice, a meni je, eto, izgledalo da su činjenice upravo drugačije.

„Kaži: jasno“, frknu Makanjić koji se našao tik iza mene. „Ajmo zajedno, tri, četiri, pet…“

„Jasno“, rekoh.

„Dobro, idite u tri pičke materine, seljačine retardirane“, zaključi Mićko, a drug Rambo se javi:

„Okej, je l’ neko možda želi neku pesmu da otpeva, da izgubimo još malo vremena?!“

Pošto se niko ne javi, drug Rambo se zacereka tako glasno kao da želi da ga cela šuma čuje i viknu: „Pokret, drugovi!“ Drug Deda pritrča i uhvati me podruku.

„Znam kako ovo može da izgleda, ali imaj u vidu da je svaka naša operacija bazirana na podacima koji su u potpunosti tačni.

U ratu je najbitnije biti dva koraka ispred neprijatelja. Tako može da izgleda da neko nije neprijatelj i dok mi sačekamo da nam postane neprijatelj, izgubili smo gomilu vremena, a oni od Nemaca i Nedića dobili oružje i udri po nama.“

„Udri po nama? Kako je iko u stanju da udari po nama?“, upitah.

„Dobro, ne baš po nama, ali po našim simpatizerima, njihovim porodicama. Posle nemačkih odmazdi, četnicima ne preostaje ništa osim da se fokusiraju na protivnika gde nema sto za jednoga, a Nemci će ih rado pustiti da se kolju sa nama. Znaš i sam kako seljaci gledaju na komuniste, oni ne da ne prave razliku između nas i fašista, već će, čekajući iskrcavanje saveznika do kojeg nikada neće doći, zaključiti da smo mi veća opasnost od okupatora. Mislim, i jesmo. Zato bratoubilački rat mora da se saseče u korenu.

Kad udarimo zmiju u glavu i prikažemo svoju oružanu silu, preostali četnici neće imati izbora osim da nam se pridruže u narodnooslobodilačkoj borbi i potpunoj likvidaciji svih okupatorskih jedinica. Rat je surov, a ti si dobar čovek. Zato i jesi komesar, da usmeravaš tu surovost. Evo, obećavam, ovo će ti pasti najteže, posle će sve biti boza.“

(Roman „Četres prva: E baš vam hvala 2“ od danas je u knjižarama)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.