Dani miša

Dobro, jeste to bio običan miš, plašljiv i mali, kao taj iz šume i ambara, ali razlikovao se po tome što je govorio tako da ga ljudi razumeju – i ne samo to! Ovaj naš miš je rukovodio grupom od šest miliona ljudi!

Proteklih nedelja je ovaj miš dosta putovao. Otpremili su ga u Emirate specijalnim avionom, a naš miš sve „ciju ciju“, objavljuje na Instagramu svoje mišje mudrosti dvaput dnevno, da ga njegovih šest miliona ljudi slučajno ne zaboravi. Da, da, poput svakog miša i ovaj naš bio je dosta plašljiv. Nije bilo dosta što je govorio i ljudima rukovodio, on je stalno morao nešto da im cijuče.

Posle Emirata, otpremili su ga u Davos, gde je za Instagram snimao svoju mišiju rupu i to je bio njegov veliki uspeh. U Davosu su, pored miša, bili i ljudi, ali ovi ljudi nisu bili poput onih kojima je miš upravljao. Tretirali su ga kao i svakog drugog glodara, ignorisali ga i pitali se šta radi služba za deratizaciju.

Jadan miš, sav se smorio.

Nije pomoglo ni to što je svog ministra finansija hranio mrvicama sira, koje su mu ostale od ručka. Vratio se miš u zemlju i odmah sazvao sednicu vlade. Nema veze što to nije bilo u njegovoj nadležnosti, njegovih šest miliona ljudi je mišu dozvoljavalo sve. I tako, pošto je stao na sto kako bi ga svi videli, jadni mišić je počeo da iskaljuje bes nad Ćurom Mazutom i ostalim ljudskim bićima koja su tu sedela.

„Dosta mi vas je, nesposobnjakovići!“, cikujao je miš, „Zašto nisam sve sam radio, bolje bi nam bilo! Kome to zvoni telefon, tišina tamo, ciju ciju ci! Zna se šta su prioriteti, EXPO, zdravstvo, školstvo, naš evropski put, koji moramo nastaviti, ali samo kada je reč o ribnjacima i lovištima! Ne mogu da vas ostavim same deset dana, sve upropastite! Od sad ću biti u komisijama za sve, jel ste čuli!? Počinju moji dani, dani miša!“

„Da, naravno, gospodine mišu, sve ste u pravu. Biće kako vi kažete“, staloženo je na ovo silno cijukanje odgovorio melanholični dr Mazut. Miš nije bio zadovoljan. Osećao je kako ga ljudska bića koje je postavio u vladu gledaju s podsmehom, jer ipak je on bio samo jedan najobičniji miš. Mogao je svojim ogromnim ušima da ih čuje kako ga ogovaraju, kako mu se smeju iza leđa. Uf, kad bi mogao da baci na sve njih atomsku bombu, a on jedini da preživi, eto takve su ga misli morile.

Na početku je bilo zabavno, ali sad miša više ništa nije moglo da oraspoloži. Bio je to jedini miš koji je komandovao ljudima u istoriji sveta, a ipak, noću, dok bi drhtao u strahu od mačaka, DEA i Evropola, gonjen košmarima iz „Sarajevo safarija“, miš je želeo da nikada nije izlazio iz svoje mišije rupe i petljao se s dvonošcima. Šta će dalje sa njim biti, videćemo u nekoj narednoj epizodi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.