Gde je muzika iz Ćacilenda

„Zaklaćemo vas, govna novinarska. Tako se na našem jeziku kaže ‘dobar dan’. Da, ovo je portirnica, morate sa sobom da imate papir izdat od ovlašćenog lica da biste ušli u ovu zonu.“

„Imam samo novinarsku iskaznicu, da li to može da prođe?“

„Može da prođe kao dozvola za pijenje batina, ali za ulaz ne može, žao nam je.“

„Dobro, stajaću na ulazu. Odavde je danima treštala patriotska muzika. Častili ste, ne samo Dijanu Hrka, nego i pola Beograda, pesmama koje su vam prirasle srcu. Kao što su se navikli i na vaš paravojni svinjac, Beograđani su se taman privikli i na to da im Baja Mali Knindža neprestano trešti u centru grada, kada je muzika iznenada prestala. Zašto? Da li je možda dolazila komunalna policija, zbog buke?“

„Nadali smo se njihovoj poseti, kako bismo im odšrafili glave, ali dovoljno su bili pametni da ne dođu. Muziku smo ugasili zato što se ispostavilo da ima loš uticaj na ćacije. Koliko god voleli BMK, posle sedam sati njegovih pesama, ćacad je počela da ulazi s uključenim grejalicama u svoje šatore i podmeće požare. Neki su postajali duplo gluplji nego što jesu, dakle, apsolutno glupi, prema međunarodnim merenjima, zbog čega je moglo da dođe do odsustva kontrole nad njihovim postupcima. Ni to, ni upaljene šatore ne želimo, pa smo muziku ugasili, a pojačali dejstvo zelenim laserima.“

„Zaista, sve vreme dok razgovaramo, ona gospođa mi ispaljuje laserske zrake u oči, osećam kako mi se dioptrija pogoršava iz sekunda u sekund.“
„Da, ona je sa Palilule. Palilula je glavna ovde. Iznenadili su i nas veterane Ćacilenda svojom odanošću Sisoliniju i surovošću prilikom upotrebe lasera i psovanja političkih neistomišljenika. Zato smo odlučili da ovo nikada ne prestane, čak ni ako gospođa s druge strane Ćacilenda odluči da prekine štrajk glađu.“

„Zadržaćete zelene lasere?“

„I lasere i nove šatore i ozvučenje. Kad se ćacad malo oporavi od Baje Malog Knindže, pustićemo ga ponovo. Mnogo ste glupi ako do sad niste shvatili da ovaj prostor u kome se nalazimo, da se izrazim romantično, može samo da metastazira. On nikako ne može da se smanjuje, nema povratka na staro, pred nama je uvek nešto novo, brže, jače i bolje od onoga što je nekada bilo na ovom mestu.“

„Za kraj, kako ocenjujete rad policije?“

„Odlični su momci, čuvaju nas od baba i studentkinja, naši verni psi. Šutiramo ih u dupe i bacamo im koske. Kad nam je dosadno, teramo ih da šene i izvode razne druge trikove. Izuzetno smo zadovoljni, nećemo ih menjati.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.