Književno veče, recenzija

LJubitelji našeg najvećeg književnika Žvalosandra Vućića dovučeni su autobusima iz cele Srbije, vapeći za prisustvom na ovom skupu i smokijem.

Zvezda uvodnog programa bio je mladi pesnički superstar, Ćaci Turšija. Autor zbirki poezije „Veće dupe nego glava“, „Moje malo čelo i velike misli“, „Kako lepo igram kad me polivaju“ i „Volim predsednika“ proglasio je književnu pobedu, a ljubitelji njegovog rada slikali su se sa njim, za wallpaper na mobilnom.

Posle pobede, Turšija je seo u prvi red, kraj Vulvina, autora analitičkih zbornika „Kako izdati zemlju Rusima“ i „Između Baba Jule i Baba Žvale“. Vulvin, koji je vlasnik puškinovske frizure, te autor zbirke pesama „Ja, droga“, za ovaj festival pripremio je konceptualni haiku – veliki baner na kom je stajalo „Srbija nije genocidna država, iako to niko ne tvrdi“.

Iz prvog reda su Vulvin i Turšija slušali odlomke iz horor bajki, koje su inače bile tema ovogodišnjeg vidovdanskog književnog sabora. Na skup su došli još momci koji bejzbolkama ispisuju ljubavne stihove po studentkinjama, kao i grupa pesnika-bajkera, predvođenih misterioznim Čelom, koji piše horor romane na svojoj frizuri.

Maskirana u miks belog, došla je i Hrka, autorka mnogih nenapisanih trilera o narko-tripovima i komadanju ljudskih bića, kakav praznik za sve ljubitelje ovog žanra. Program je završen oko pet, a onda su gosti gledali kako Žvalosandar Vućić, najveći pisac na našem i drugim jezicima, igra šah. Pošto je matirao sve protivnike, sišao je u šator, gde je u narednim satima provodio intimne trenutke sa mladim Turšijom.

Na Slaviji se održavao paralelni književni skup, na kom su, između ostalih, nastupali i analitičari lika i dela čuvenog patriotskog barda, Radovana Karadžića. Bilo je tu dosta manje ljudi nego ispred Skupštine, pre svega zato što jedan ljubitelj književnosti gosn Vućića vredi kao osamsto čitalaca-blokadera.

Kad je ovaj skup završen, ljubitelji patriotske književnosti sa obe strane mogli su napokon da se spoje. Studenti su objavili DIY kratku poemu „Evo vam zeleno svetlo“, a čitaoci i kritika protumačili su njihovo delo kao zeleno svetlo za odlazak kući, a odmah potom i na more. Ipak, manji deo prisutnih „Zeleno svetlo“ je protumačio kao poziv na književno veče gosn Vućića.

Tačno u minut kada je programom i bilo predviđeno, izdavačka kuća MUP RS je, zajedno sa čitaocima gosn Vućića, koji su bili infiltrirani među čitaoce-blokadere, otpočela izražajno čitanje herojske poeme „Motkom ćeš me, pendrekom ću te, a hapsiću onog tamo, koji samo stoji i gleda“.

Bilo je super, svi su zadovoljni otišli kući, a neki i u prostorije IK MUP RS, na after. U nedelju je Žvalosandar Vućić izražajno, pred TV kamerama, čitao svoje omiljene stihove.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.